KUVATI NIJE TEŠKO, KADA ZNATE ŠTA!

   Bookmark and Share       Pridružite nam seRegistracija - PrijavaPrijava
Početna strana Leksikon C CESTOSLAVICA - Veronica officinalis Leksikon
Pretraga po početnim slovima
Sva slova | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | Ostala slova

CESTOSLAVICA - Veronica officinalis

Opis:
Opis biljke: Cestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10—35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeci (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (rede beli sa ružicastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Rizom puzi u zemlji i iz njega koso, delimicno poleglo izbija stablo.Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili cestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta". Njene lekovite mošci su se tako brzo proslavile, da su ušle i u poslovicu. Kad bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali neku znacajnu licnost, rekao bi za nju da ima „toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika". Njen cvet, koji se koristi kao lek, ima latice koje opadaju i na najmanji dodir. Nemci su duhovito nazvali ovaj cvet „muška vernost" (Mannentreu). Cestoslavica je izvanredno sredstvo za cišcenje krvi, a samim tim leci i kožne bolesti. Pomešana sa svežim koprivinim vršcima, u stanju je da izleci cak i hronicni egzem. Delotvorna je kod starackog svraba, tu joj skoro nema premca. . .

Stanište: Raste po vlažnim mestima i šumama do 1.000 m nadmorske visine. Ukusa je gorkog i pomalo oporog. .. .

Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se biljka u cvetu (Veronicae herba). Sadrži tanina, nepoznat alkaloid, nekoliko heterozida , saponozid, gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, etarskog ulja i šecera.

Lekovito delovanje: . Cestolavica je narodni lek za lecenje raznih bolesti.

1. Za lakše iskašljavanje sluzi (katar): po 30 g razgona, podbela i moraca i 10 g korena ljubicice se pomeša. Tri supene kašike smeše popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, zasladi medom i pije toplo svaka 2 sata po l kašika.

2. Za umirivanje napada kašlja (protiv nadraženja, zacenjivanja): po 20 g razgona, cveta sleza i podbela, name i miloduha se pomeša, pa se po stupi kao pod 1. 3. Protiv zatvora: po 30 g lišca belog jasena i suvih šljiva i po 20 g razgona i sladica se pomeša. Dve supene kašike smeše kuva se 15 minuta u 400 g vode, ostavi 2 sata d pola popije izjutra, a pola uvece.

Potpomaže i olakšava varenje i rad creva, a sprecava i proliv. Za umne radnike prava je blagodat ako pred spavanje popiju šolju caja od ovog cveta. On jaca memoriju i pomaže protiv vrtoglavice, deluje umirujuce. Otklanja i pojave „blokade memorije". Kad se pomeša sa celerovim korenom, deluje protiv nervne slabosti i odlicno je sredstvo protiv depresije. Njeno polje delovanja se prostire i na reumatske bolesti, gde je vrlo efikasna, leci i pesak u bešici, kao i žuticu. Svež sok takode leci egzeme, a tinktura deluje protiv kostobolje. Zbog svih navedenih osobina, svako bi trebalo da napravi cajnu kuru jednom godišnje. Ona deluje kao preventiva protiv zakrcenja krvnih sudova i daje telu elasticnost. Caj: 1 kašcicu trave preliti sa 1/4 l kljucale vode i pustiti da odstoji krace vreme. Svež sok: oprati sveže cvetove i još mokre odmah iscediti. Cuva se u boci u hladnjaku. Pije se protiv egzema jedna kašicica 2-3 puta dnevno. Tinktura: dve pune kašike veronike u cvetu, usitnjene, staviti u 1 litar rakije i držati na suncu 2 nedelje.
Referenca: www.herbateka.eu

Upisano: 20.07.2008 19:29
Autor: dreamgirl
Definicija pregledana 3695 puta.

 
Komenatri su vlasništvo njihovih autora. Mi nismo odgovorni za njihov sadržaj.
Online ...
Trenutno online: 19 korisnika
(2 korisnik/a na sekciji Leksikon)
Članovi: 0
Gosti: 19

detaljnije...