- Nove teme na lexikon

Uskrs, praznik nad praznicima

24.04.2008 08:14

�Ovo je dan koji stvori Gospod,
radujmo se i veselimo se u njemu!�

�Hristos vaskrse� pozdravlja�e i otpozdravljati sa �Vastinu vaskrse� pravoslavni vernici u narednu nedelju, 27. aprila. Tog dana ove godine je Uskrs, svetkuje se vaskresenje Hristovo, najve�i je hri��anski praznik u godini. U njemu se slavi sama osnova hri��anske vere, na kojoj po�iva i nada u vaskrsnu�e svih �ivih. Vernici neguju obi�aje uo�i Uskrsa, na sam dan i posle praznika. Me�utim, zbog radosti koju ovaj praznik nosi, naro�ito deci, Uskrsu se obraduju i oni koji ga ne praznuju iz religioznih razloga. Radost u srcu, pra�tanje u du�i i lepota u oku deo su uskr�njeg praznika svake godine. Podelite lepotu i radost sa najbli�ima, opostite bli�njima i u�ivajte u darovima �ivljenja. �Lisa� vam poklanja ne�to vi�e podataka o praznovanju, istoriji i tradiciji kod pravoslavnih o Uskrsu, to jest Vaskrsu. Rimokatolici praznik nazivaju Uskrs, jer je Hrist uskrsnuo, dok je kod pravoslavnih ispravno da se praznik zove Vaskrs, jer oni izgovaraju vaskrnu�e Hristovo. U isto�nim krajevima i Makedoniji ovaj praznik se zove Velikden, a u zapadnim Vizam. Uskrs je prole�ni praznik, pa ozna�ava i po�etak novog bu�enja prirode. Zato je ovo jedini praznik koji se i po obi�ajnim i po crkvenim propisima ne mora obele�avati u ku�i, ve� se mo�e porodi�no odlaziti u prirodu i praznovati. Posebnu dra� prazniku daju crveno bojena i �arena jaja. Ona imaju vi�estruko zna�enje. Uskrsu prethodi sedmonedeljni veliki, �asni post, kojim se vernici pripremaju za praznik i za pri�e��e. Post ima i duhovnu i telesnu stranu. Telesni je uzdr�avanje od te�ke i mrsne hrane, a duhovni od gre�nih �elja, misli i dela. Pored toga, prethodi mu i nekoliko manjih praznika:

VRBICA (Lazareva subota)
U subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja, desilo se �udo Lazarevog vaskrsnu�a. Toga dana, kao se�anje na radost koju su pokazala jerusalimska deca u susretu sa Hristom, slavi se praznik Vrbica.
U hramovima i crkvama se osve�tavaju ozelenele gran�ice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, gran�ice se nose u domove i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila. U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najvi�e dece. Ona su obu�ena u nova i sve�ana odela, u rukama dr�e gran�ice vrbe, a o vratu nose male zvon�i�e, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira.

CVETI
Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Hrist je po�ao sa svojim u�enicima u Jerusalim. Pribli�avao se jevrejski praznik Pasha. Kada je Hrist na magarcu u�ao u Jerusalim, do�ekan je odu�evljenim uzvicima i pesmom naroda. Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje haljine ili gran�ice sa drve�a.

VELIKI PETAK
Na ovaj dan Hrist je osu�en, razapet na krstu i sahranjen. Veliki petak, crkva i veruju�i posvetili su spomenu na Hristova stradanja. U crkvama je najpotresniji doga�aj toga dana celivanje pla�tanice, koju sve�tenici iznose na sredinu hrama, pola�u je na uzvi�enje koje simbolizuje Hristov grob. U sve�anoj ti�ini hri��ani na pla�tanici celivaju Hristove rane. Toga dana umesto zvona u crkvama se udara u klepetalo. Sledi jutrenje na Veliku subotu, kada se pla�tanica iznosi i tri puta nosi oko hrama, kao prilikom pogreba. Posle toga sledi pashalna no�. Kada izbije pono� sve�tenici nose�i sve�e izlaze kroz glavna oltarska vrata.

Na dan praznika
Na vaskr�nje jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sve�tenikom ide u Litiju oko crkve. Posle tre�eg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sve�tenik sa krstom, sve�om i kadionicom peva tropar Vaskrsa: �Hristos vaskrse iz mrtvih, smr�u smrt uni�ti i onima u grobu �ivot darova! Otvaraju se dveri i ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov.
Nastavlja se uskr�nje jutrenje posle koga sledi uskr�nja liturgija.
Na kraju liturgije svi vernici se pozdravljaju re�ima: �Hristos vaskrse�, i potvr�uju svoju veru sa: �Vaistinu vaskrse!�

Uz ovaj praznik pravoslavni u Srbiji su o�uvali i niz narodnih obi�aja i verovanja, dali mu i etnolo�ko, sociolo�ko i religijsko zna�enje. U mnogim krajevima odr�ao se obi�aj da se svaki �ovek kada se na Uskrs probudi, protrlja crveno obojenim jajetom po licu, veruju�i da �e tako bit zdrav i rumen. U mnogim mestima uobi�ajilo se da se za ovu priliku odvaja jaje koje je prvo obojeno te godine. U Lev�u i Temni�u su se za Uskrs umivali vodom u kojoj je preno�ilo crveno obojeno jaje, a deci su davali da otpiju gutljaj crvenog vina radi zdravlja. Prema narodnom obi�aju uskr�nje jaje nije valjalo nositi za stokom, pa zato �obani nisu za Uskrs uzimali �areno bojena jaja. Naro�ito se izbegavalo no�enje i uzimanje cvenih jaja da se stoka ne bi me�usobno klala i krvila. Jedan lep obi�aj odr�ao se i u srpskim varo�ima i na selu, a to je da svaki uku�anin za Uskrs treba da dobije novu obu�u i ode�u, ili bar ne�im da se ponovi. Na Uskrs po�inje da se jede mrsna hrana. U �umadiji se ovog dana u svakom doma�instvu klao brav. U Homolju se po pravilu klalo prase, ako je Uskrs pre �ur�evdana, a jagnje ako je posle �ur�evdana. U mnogim selima i varo�icama bio je obi�aj da se me�tani okupe na zajedni�ki uskr�nji ru�ak, obi�no kod osve�tanog drveta ili crkve, a posle se vesele pesmom i kolom. U sva ti uskr�nja dana i danas se ponekad odr�avaju mesne svetkovine � zavetine ili litije. Uskrs je i prvi praznik koji se slavi od apostolskih vremena. Kao sredi�nji praznik crkvene godine, on se u liturgiji slavi punih pedeset dana, do Duhova.

Istorija u svetlu Biblije
Prema jevan�eljima Isus Hrist je izdahnuo razapet na krst na jevrejski dan spremanja, koji hri��ani svetkuju kao Veliki petak. Istog dana Hrista su njegovi u�enici Josif i Nikodim sahranili, izmoliv�i dozvolu od Pontija Pilata da ga skinu sa krsta. Tre�i dan, u nedelju, kada su mironosice stigle pred pe�inu u kojoj je Hrist bio sahranjen, na grobu su na�le belog an�ela, otvorenu kamenu plo�u, koja je pokrivala stenu groba, usnule stra�are Pontija Pilata koji su �uvali grob i prazan grob. Tada se Jerusalimom i Izraleom a potom i svetom prenela vest o Hristovom vaskrsnu�u. Uskrs Hri��ani nisu od po�etka svetkovali u isto vreme u godini. Da bi se obele�avanje ovog praznika datumski ujedna�ilo, car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Na tom saboru osu�eni su oni hri��ani koji praznuju Uskrs istovremeno sa Jevrejima sa Pashom. Pravilo koje je crkva ustanovila jeste praznovanje u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca posle prole�ne ravnodevnice. Prema tome Uskrs, zavisno od pojave punog meseca, nakon prole�ne ravnodnevnice mo�e da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po gregorijanskom kalendaru. U ovom drugom slu�aju �ur�evdan pada na Veliki petak. Pravoslavna crkva je ostala dosledna ovom pravilu odre�ivanja padanja datuma Uskrsa, a katoli�ka je odstupila od ovog pravila 1583. godine, pa je nakon milenijuma istovremenog svetkovanja kod svih hri��ana, prekr�ena odluka Nikejskog sabora.

Prazni�ni kalendar
Uskrs je pokretni praznik, koji uvek pada u nedelju. U kalendarskom pogledu, Uskrs je osnova hri��anske godine, jer se prema njemu, kao prema glavnom pokretnom prazniku pomeraju dani i praznici u prvom delu godine. Od pripremnih sedmica za uskr�nji post, pa sve do petrovskog posta. Taj pokretni deo kalendara najranije mo�e po�eti pripremnim sedmicama za post u tre�oj sedmici janura, a poslednje sedmice ovog pokretnog perioda mogu biti po�etkom jula, kada najkasnije mogu pasti Petrove poklade.

�areno jaje uskr�nji simbol
Doma�ice i deca �araju jaja trude�i se da svako bude �to lep�e i druga�ije. Jaja se kuvaju na Veliki �etvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osve�tane vodice, koju je sve�tenik osve�tao u toku vaskr�njeg posta. Jaja se �araju voskom i boje u lukovini ili nekoj ve�ta�koj boji. Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Sre�an Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena... U mnogim na�im krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu �uva se u ku�i do slede�e godine. Zovu ga razli�ito: �uvarku�a, �uvar (�uvar zdravlja, �uvar polja od leda), izmamak...
Vaskrs je praznik koji najvi�e vole deca. Tucaju se jajima i takmi�e se �ije je najtvr�e. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmi�i. Kod nas se u Mokrinu odr�ava svake godine �svetsko prvenstvo� u tucanju jajima.

Po�etak obi�aja farbanja jaja za Uskrs, poti�e iz ranih hri��anskih vremena kada je sveta Marija Magdalena, sledbenica Isusa Hrista, do�la u Rim. Iza�av�i pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je re�ima: �Hristos vaskrse!�
Od tada i zauvek u dane Hristovog vaskrsenja odgovor je: �Vaistinu vaskrse!� Jaje je simbol �ivota i plodnosti, a za njega su vezana mnoga narodna verovanja. U predanjima i mitovima mnogih naroda ono se pojavljuje kao simbolj Vaseljenje koja je nastala iz jajeta. Simbolizje stvarala�ku snagu bo�anstva i prirode. Po starom kineskom verovanju i sam �ovek nastao je iz jajeta. U drevnoj indijskoj kosmogoniji ka�e se da je iz zlatnog jajeta iznikao tvorac iz koga je nastao svevi�nji bog Brama koji stvori nebo i zemlju. U narodnim verovanjima i obi�ajima u Srbiji uskr�nje jaje ima veliki zna�aj. Na�i preci su vrlo dobro znali kojim biljem mogu omastiti - obojiti uskr�nja jaja. U crveno su bojena jaja kuvanjem - bro�a, zatim varzilom, �uto-crveno - kuvanjem ru�a, crveno mrko - kuvanjem u listovima mente, svetlocrvenkasto - �ljivove kore. �utu boju daju kuvana lukovina, mle�ika, kukurek, kopriva, dud, dunja, smreka, breza... Mrku boju daje orahovina, cerovina i ce�, zelenu seme koprive i koren patlid�ana, a plavu divlji zumbul....

Kafa

16.07.2008 15:56

Kafa (Coffea) je rod niskih biljka (drvo ili grm) iz porodice bro�eva (Rubiaceae). Mno�tvo je biljaka koje spadaju u rod kafe, koje �ine veliki broj raznih vrsta i podvrsta biljaka razli�itog sastava ploda. Kultivirana stabljika kafe je visoka 2 do 5 metara a ako bi je ostavili da raste divlje narasla bi do visine i do 10 metara. Savijanjem i obrezivanjem mladog stabla proizvo�a�i kafe nastoje ograni�iti visinu stabla na 3 metra iz �isto prakti�nog razloga, radi lak�e berbe. Klima u tropskim zemljama koje se nalaze u �irem ekvatorijalnom pojasu pogodoje uzgoju stabljike kafe. Toplota i vlaga su glavni faktori u uzgoju stabla kafe, spoljne temperature izme�u 12�do 27� celzijusa i velike koli�ine ki�a. Velike klimatske promjene, vrsta tla i sastav tla na kojem se biljka uzgaja, broj sun�anih dana, koli�ina padavina i vlaga, nadmorska visina sve su to uticaji koji uti�u na stabljiku kafe a i njen plod.

Zbog velikog broja vrsta i podvrsta kafe tako postoje i razlike u listovima i cvijetovima kafinog stabla. Boja listova je zelena a oblik im je vi�e ovalan ili duguljast, sa valovitim ivicama i rastu jedan nasuprot drugog sa kratkim peteljkama. Cvijetovi su bijeli, veli�inom mali i rastu u skupinama du� grane i mirisni su. U po�etku procesa sazrijevanja ploda, plod je zelene boje mjenjaju�i boju u �utu a na kraju u tamno crvenu gdje dolazi do faze sazrijevanja i ubiranja ploda. Unutar �vrstog omota�a ploda nalaze se dva sjemena koja su svojim ravnim stranama okrenuta jedno prema drugom nalikuju�i tako na plod oraha. Boja zrna varira od zelene do sme�e. Hemijski sastojci koji se nalaze u sirovoj kafi broje se na stotine �to opet zavisi od vrste i podvrste kafe. Najpoznatiji sastojak sirovog zrna je kofein.

Iz velikog broja vrsta i podvrsta kafe izdvajaju se dvije vrste koje zajedno �ine vi�e od 90% ukupne proizvodnje u svijetu, kafa Arabika i kafa Robusta. Od ostalih sorti kafe poznatije su jo�: liberica, excelsa, stenophylla, arabusta (kafa nastala ukr�tanjem arabike i robuste).

Postoje dve glavne vrste kafe:

* Arabika - tradicionalna kafa. �ini dve tre�ine svetske proizvodnje kafe. Ima 44 hromozoma.Ukr�tanjem sa drugim sortama kafe dobijaju se nove hibridne sorte koje pospe�uju kvalitet Arabike. Maksimalni koli�ina kofeina po jednom kilogramu ne prelazi 1,5%
* Robusta - ima jaku, oporu aromu i obi�no se koristi za dobijanje instant kafe. Drvo daje obilan rod i otporan je na razne bolesti. Mo�e narasti do visine oko 12 metara, �to je dvostruko vi�e od nepokresnog osetljivog drveta Arabike koja uz to daje i manje roda. u odnosu na svoju te�inu. U odnosu na te�inu, zrno Robuste ima do 2,8% kofeina dok kod Arabike ne prelazi 1,5%. Robustra i sve ostale vrste kafa imaju 22 hromozoma. Zbog svog gorko-kiselog ukusa, kafa se oi�no ne pravi samo od Robuste, ve� se me�a sa odre�enom koli�ino Arabike.Zbog ve�e koli�ine kofeina u semenkama mo�e se uzgajati u klimatskim podru�ijima gde arabika ne uspeva. Koristi se kao jeftinija zamena za arabiku.

Bosiljak

17.07.2008 07:49

Postoji nekoliko vrsta bosiljka: mediteranski, africki,tajlandski. Ime potice od grcke reci basileus-kralj.

Bosiljak je snaznog, karakteristicnog mirisa, koji ne lici ni na koji drugi zacin ako se zanemari slaba mirisna jacina karanfilica. Mediteranski bosiljak je jedan od najprijatnijih zacina. Mnogo se koristi u ovom regijonu, a narocito u italiji, gde se cesto koristi za pripremu soseva u kombinaciji sa prazim lukom, kiselim maslinkama, lukom, a redje u jelima sa mesom.

Listovi bosiljka se seku, istuku i kidaju, pa se stave na pripremljeno jelo ili salatu.

Borovnica - Vaccinium myrtillus

17.07.2008 07:50

Borovnica je grmi�, visok do 50 cm. Kod nas raste u velikom mno�tvu grade�i prizemnu floru mnogih na�ih vla�nih i hladnih planinskih bukovih i �etinarskih �uma i �istina. Listovi su naizmeni�ni, tanki, duguljasto-jajasti, 2�3 cm duga�ki i imaju perastu nervaturu. Cvetovi su ru�i�asto-beli, zvonasto-cevasti, pojedina�ni i obe�eni. Cveta od maja do juna, a ukusni plodovi u obliku bobica sazrevaju od jula do septembra. Lekoviti su zreli plodovi i li��e. Plod je modrocrna, okrugla, so�na bobica.

Bobice su dosta prijatnog, nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. List se bere u prole�e, sve dok biljka cveta, a plod sasvim zreo. Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino. Sastav: Osu�ene bobice sadr�e flobatanin, sme�u raznih antocijanskih heterozida boja borovni�inog soka, invertni �e�era, organske kiseline, uglavnom limunove, jabu�ne i �ilibarne, pektin, vitamin C, karoten i dr.

U listu ima pirokatehinskih tanina, arbutozida, nekoliko flavonskih heterozida i dr. Upotreba: Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih bobica, sirup i vino. Zbog tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja i katara creva, raznih upala sluznice itd. Iz zrelih plodova borovnice spravlja se naro�iti ekstrakt, od koga se izra�uju dra�eji za ja�anje o�nog vida jer povoljno deluje na vidni purpur. Po�to je taj lek, skup najbolje je piti �ist, zdrav, neprevreo sok, od borovnice. Mo�e se napraviti i kompot od osu�enih zrelih plodova i istu svrhu. Zrele bobice su prijatno dijetetsko sredstvo za ja�anje, protiv de�ijih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Zbog prisutnog arbutozida, list deluje sli�no medve�em gro��u i diureti�no. Upotrebljava se i protiv �e�erne bolesti. Borovnica nije �kodljiva i mo�e se stalno upotrebljavati. Spremaju se �ajevi za le�enje ulkusne bolesti, proliva, nedostatka apetita, �e�erne bolesti i drugih.

Narodna imena: barovnica, boribnica, borova�a, borovinka, borovnja�a, brosnica, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, crna borovnica, crna ja�goda, brusnica, crvenozrna borovnica, bra�nja�a, brosni�ak, brusnik, me �je gro��e, stru�ljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.), u listu ima gotovo iste sastojke, pa se u nedostatku borovnice mo�e upotrebiti kao diuretik i za le�enje upale bubrega i be�ike.

Arti�oka - Cynara scolomus

17.07.2008 07:49

Arti�oka je vi�egodi�nja biljka koja vodi poreklo iz mediteranskog basena. Ima velike cvetne glavice sa mesnatim so�nim cveti�tem i isto tako mesnate ovojne listove sa so�nom bazom. Na jakoj i pravoj stabljici nosi izdvojene i vrlo razvijene listove koji se upotrebljavaju u fitoterapiji. Ukorenjuje se duboko i ispod zemlje ima izdanke ili zaperke. Gaji se kao povr�e u Zapadnoj Evropi i drugde. Arti�oka zahteva duboko, sve�e zemlji�te koje �uva vlagu i �esto se navodnjava, me�utim stalna vla�nost mo�e dovesti do truljenja korena.

Rast je najoptimalniji na temperaturi od oko 18 stepeni a zimi je potrebna za�tita jer voli blage i kratke zime. Kod nas je upotreba arti�oke sve popularnija. Ti so�ni delovi se koriste kao omiljeno povr�e. Bere se kada mesnati cvetovi po�nu da se odvajaju od glavice, prvo se bere glavna cvetna glavica na stabljici a osam dana kasnije i one lateralne manje razvijene glavice. Sadr�i gorke i druge sastojke koji vra�aju apetit, poma�u varenju, deluju kao blag diuretik, holeretik i holagog: povoljno uti�u na jetru, smanjuju ureu u krvi pove�avaju�i izbacivanje uree mokra�om, poma�u varenju masti i dr. Upotrebljava se protiv �utice, kongestija jetre, bolova u be�ici, i dr. Mo�e se uspe�no gajiti i kod nas.

Recept: Arti�oka sa sosom vinegret (vinaigrette) Operite arti�oku pod mlazom hladne vode, odsecite stabljiku i kuvajte u vodi sa malo sir�eta i soli dok listovi ne omek�aju (pola sata/sat). Spremite vinegret sos tako �to �ete dobro izme�ati 2,3 ka�i�ice jakog senfa, dl sir�eta, 3,4 dl ulja soli i malo �e�era. Otkidajte redom listi�e odozdo prema gore. Svakim listi�em zahvatite malo sosa i zubima ostru�ite unutra�nji, mekani jestivi deo. Tvrdi deo lista odlo�ite. Malo pomalo do�i �ete i do "srca" (donji okrugli deo, koji se jedino i konzervira) arti�oke, uklonite niti, prelijte sosom i pojedite.Arti�oke se mogu na�i i na beogradskim pijacama (Novi Begrad blokovi itd.)

Narodna Imena: arde�ovka, arti�ovka, gardun, dragu�ica, pitoma boca, italijanski osat, rati�ok.

Kamilica - Matricaria chamomilla

17.07.2008 07:49

Kamilica je jednogodi�nja, mala zeljasta biljka. Naraste visoko svega 10-30 cm, re�e i pola metra. Listovi sitni stabljika brazasta, cvetovi na vrhovima gran�ica, u sredini cvast je �uta oivi�ena belim jezi�astim cveti�ima. Raste po poljima i kraj puteva. Koriste se cvetovi biljke. S obzirom da ima vi�e sli�nih vrsta, pravu kamilicu mo�emo prepoznati tako �to je unutar cveta �uplja, a ne ispunjena kao kod divlje vrste ili bele rade. Najkrupnija, najrazgranatija, naj�istija i najlep�a titrica se javlja po ziti�tima, pre svega po ozimoj p�enici. Kad biljka sazri, cvetna glavica se sva ospe, jer je vrlo drobna. Seme je vrlo sitno i lako. Zato ih vetar lako raznosi i na taj na�in seje titricu. Kamilica se bere krajem aprila i po�etkom maja, a obrana kamilica se mora �to pre osu�iti, kako ne bi izvetrila etarska ulja a time i lekovitost kamilice. �uva se na suvom u skladi�tima.

Sastav: Nosilac lekovitosti kamilice je njeno etarsko ulje, i glavni sastojak azulen. Smole, gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjuju dejstvo njenog etarskog ulja, zbog �ega cvet ima, kako se to ka�e, kompleksno delovanje. Azulen je ugljovodonik koji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenom parom prilikom destilacije. U raznim preparatima kamilice, koji se nalaze u svetu, azulen se vrlo brzo gubi. Zato je najbolji preparat jak �aj spravljen kad zatreba.

Upotreba: Terapijska upotreba kamilice je �esta i raznovrsna ne samo u narodnoj ve� i u �kolskoj, nau�noj medicini. Daje se spolja i iznutra. Ona ima veliko preimu�stvo �to nije otrovna i �to uop�te nije �kodljiva. Kamilica je jedno od najboljih sredstava za le�enje zapaljenja ko�e i sluzoko�e. Kao antiflogistik Kamilica se daje za le�enje raznih opekotina, rana, �ireva, za klistiranje, za zapiranje i ispiranje polnih organa, ojedenih mesta, o�iju, nosa, u�iju, usta, za grgljanje i uop�te za sve osetljive organe s kojima se mora veoma oprezno i pa�ljivo postupati. Pranje glave jakim �ajem od Kamilica poma�e obolelom korenu kose. U obliku dekokta, infuza ili tinkutre, titrica je omiljeno sredstvo za pozla�ivanje plave kose ili da crna i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. Osim toga, kosa postaje meka i sjajna. Iznutra se daje u obliku �aja, naro�ito maloj deci i odoj�adi protiv bolova i gr�eva u stomaku i za umirivanje. Zbog toga Kamilica ulazi u sastav mnogih �ajeva protiv raznih tegoba nastalih od te�kog varenja, nesanice i drugih smetnji. Kamilica izaziva znojenje, va�no za le�enje nekih bolesti. Posle uzimanja kamilice utrostru�uje se broj leukocita, olak�ava se varenje, odstranjuju gasovi i s tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u organima za varenje, smanjuje sekrecija i putridne upale sluzoko�e creva, zbog �ega se titrica upotrebljava protiv zatvora.

�aj od kamilice treba spravljati na ovaj na�in: U �ist lon�i� metne se dve pune ka�ike (za supu) kamilice i prelije sa 200 g klju�ale vode; odmah poklopi, malo prome�a i ostavi pola sata ili ceo sat (ali da ne vri), ve� prema tome da li se �eli ja�i ili slabiji �aj. Zatim se ocedi, osladi i pije.

Ako je potrebno da se bolesnik preznoji, treba da pije �to topliji �aj. Ako se pije za apetit, onda se pije hladan i nesla�en jak �aj na pola sata pre jela.

Mirodjija (Anethum graveolens)

19.07.2008 10:27

U proslosti se mirodjija smatrala lekom i zbog toga se gajila u drevnom Egiptu, Grckoj, Rimu. Ova biljka, koja potice iz Evrope, bila je masovno odgajana i to manje u prehrambene svrhe, a vise za pripremanje ljubavnih napitaka, za pripremanje magijskih napitaka i zastite od uroka.

Ovo zacinsko bilje sadrzi, pored mirisa i ukusa vredne sastojke. U 1oo gr mirodjije ima 70 mg vitamina C, mnogo vise nego u pomorandzi i limunu...Nego da li biste pojeli 100 gr ovih listova umesto jedne pomorandze?! mirodjija sadrzi beta-karotin, kalcijum, magnezijum i gvozdje.

Iglicasti listovi i stabljike mirodjije su mnogo aromaticni, slatkasti i pomalo gorki. Mirodjija se koristi sveza, ali i kao dodatak tursiji. Osim sto je neizostavan deo prilikom pripremanja corbi, mirodjija se koristi i prilikom pripremanja soseva za ribu i rakove, potom i za variva, za razene hlebove i za kolace.

Neven - Caledula officinalis

19.07.2008 20:45

Neven je jednogodi�nja, re�e dvogodi�nja, ukrasna biljka, visoka do 50 cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sede�i, produ�no loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. Na vrhusvake grane je mirisna, naj�es�e narand�asto �uta cvast sa jezi�astim cvetovima.

Cveta od juna do novembra, razmno�ava se semenom koje se seje u jesen ili prole�e. Po poreklu je mediteranska biljka, kod nas se svuda gaji kao omiljeno narodno cve�e. Neven se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tzv. "duple" cvasti jake narand�aste boje. Cvet treba brati po suvom i sun�anom vremenu i �to pre osu�iti na jakoj promaji da �to bolje sa�uva divnu prirodnu boju i miris, jer se droga ceni pre svega prema izgledu, boji i mirisu.

Sastav: U osu�enom cvetu nevena ima etarskog i masnog ulja, kau�uka, smole i raznih karotenoidnih boja, sluzi, �e�era, belan�evina, fitosterola, salicilne kiseline, enzima i raznih soli. Upotreba: Neven se upotrebljava spolja i iznutra, vi�e u narodnoj nego u nau�noj medicini. Neven je blag antiseptik.

U obliku �aja, tinkture ili masti upotrebljava se za le�enje nekih ko�nih bolesti, osobito impetiga, opekotina, �ireva, li�aja, uboda osa, za znojenje itd.

�ajem ili tinkturom razbla�enom s 3 dela prokuvane vode pere se obolelo mesto, a zatim ma�e ovim melemom: 10 g nevenove tinkture dobro se pome�a sa sme�om od po 20 g lanolina, vazelina i cinkoksida. Narodna imena: �utelj, Prsten�ac, Zimorod, Ognjac, Vrtleni Neven.

Lipa bela i crna - Tilia cordata & platyphyllos

19.07.2008 20:48

Lipa je listopadno drvo visoko do 25-30 m, sa velikom gustom kro�njom. Listovi su sa dugom dr�kom, srcasto okruglasti, za�iljeni, sitno testerasti. Cvetovi su �u�kasto-beli, miri�ljavi, sakupljeni po 4-16 u �titastoj cvasti. Veoma je bogata cvetom, krilati prirepak ima izra�enu dr�ku i do pola du�ine je srastao sa peteljkom cveta. Droga se sastoji od osu�enih, �uto-zelenih cvasti s priperkom od bele lipe i crne lipe. Sve druge vrste lipe nemaju vrednosti i ne treba ih brati.

Prva je sitnolista, rana, lipolist, a druga krupnolista. Na nali�ju lista u uglu nerava nalaze se kitice dlaka, koje su u lipolista crveno-�ute, a u krupnoliste beli�aste. Cvetaju u junu i julu. Lipolist cveta oko dve nedelje pre krupnoliste. Cvet je vrlo prijatnog mirisa. Raste po celoj Evropi po brdskim �umama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju.

Lipu treba brati �im po�ne cvetati, kad su dve tre�ine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko tra�i bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. Sastav: U lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, heterozida, �e�era, gume, voska, �ute boje, manitola i tartarata. U sve�em cvetu ima etarskog ulja, nosilac mirisa lipovog ulja je seskviterpenski alkohol farnezol.

U osu�enom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najvi�e ima u priperku, on daje oporost �aju od lipe. Lipov list tako�e sadr�i sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nu�du mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list mo�e koristiti kao povr�e. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne mo�i. U lipovem semenu masnog ulja sli�nog maslinovom.

Upotreba: Lipov cvet se upotrebljava naj�e��e u obliku �aja, infuza, za znojenje, protiv gr�eva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hroni�nog ka�lja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana.

Lipov cvet je najomiljeniji narodni �aj. Narodna imena za Tilia cordata: bijela lipa, zimska lipa, lipac, lipovce, lipolist, malolistna lipa, pozna lipa, sitnoliista lipa. Za Tilia platyphyllos: divlja lipa, jalova lipa, letnja lipa, lipovina, rana lipa, smrdljiva lipa, crna lipa, �umska lipa.

Lavanda - Lavandula officinalis

19.07.2008 20:50

Lavanda je vi�egidi�nji gust polu�bun, sa mnogo uspravnih izdanaka, visine do 1 m. Poreklom je iz ju�ne francuske. Cela biljka je siva od obilja dla�ica. Listovi su linearni, na oba kraja su�eni, sli�ni listovima ruzmarina. Cvetovi su sitni, ljubi�asto modri, pr�ljenasto grupisani po nekoliko i sakupljeni na vrhovima izdanaka u klasolike cvasti. Cveta u junu i julu.

Mediteranska je biljka i voli toplu klimu, ali i ve�u nadmorsku visinu, mada su neke vrste rasprostranjene i u kontinentalnom delu. razmno�ava se semenom i vegetativno. Lavanda je i industrijska biljka, koristi se za dobijanje miri�ljavog ulja za kozmetiku i farmaciju. Lavanda tako�e rasteruje komarce, stenice, moljce i druge insekte. Lavandula je prijatnog aromati�nog mirisa i aromati�nog i nagorkog ukusa. Kao droga koristi se cvet(flos). Sastav: U sve�em cvetu ima etarskog ulja i tanina. Koli�ina i hemijski sastav ulja zavise od varijeteta biljke, sezone, zemlji�ta, nadmorske visine i na�ina destilacije. Aetheroleum Lavandulae je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomo�u vodene pare iz sve�ih cvetnih klasova lavandule. To je bezbojna ili �u�kasta te�nost, prijatnog mirisa na lavandulu, aromati�nog i nagorkog ukusa. Glavni sastojak ulja je linalil-acetat. U ulju ima jo� i slobodnog linalola i geraniola, zatim u malim koli�inama pinena, ocimena, borneola, cineola, kumarina, raznih ketona, propionata i valerijanata. Ulje treba �uvati na hladnom i mra�nom mestu u punim i dobro zatvorenim sudovima tamne boje.

Upotreba: Droga se upotrebljava spolja kao dodatak kupkama, dra�i ko�u. Ulje izaziva slabu lokalnu anesteziju. Slu�i i kao korigens mirisa mnogih lekova. Ulje se upotrebljava kao i droga, a osim toga, vrlo mnogo u parfimeriji i kozmetici. Osu�en cvet se stavlja me�u rublje da dobije prijatan miris, a kite od cele lavandule slu�e u mediteranskim zemljama za rasterivanje komaraca, stenica, moljaca i drugih insekata. Narodna imena: despik, despi�, lavandla, lavenda, lavendal, levanda, levendol, marijanac, trma, �piknarda.

Kantarion - Hypericum perforatum

19.07.2008 20:53

Kantarion je vi�egodi�nja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo �vrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama. Listovi su naspramni, bez dr�ke, duguljasto jajasti, goli, svetlozelzne boje, sa karakteristi�nim prozirnim ta�kicama od �ljezdi sa etarskim uljem. Zlatno�uti, srednjeveliki, lepi cvetovi obrazuju na vrhu stabljike �titastu cvast. Ima oko 50 pra�nika sraslih u 3 snopi�a iznad kojih se di�e trostruk tu�ak tamnocrvene boje. Cveta od maja do septembra. Raste po svetlim �umama, oko puteva, po kamenjarima i livadama i oko mo�vara. Razmno�ava se semenom, bere se gornja polovina biljke u cvetu (Hyperici herba).

Droga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromati�nog ukusa. Kantarion je odavnina poznata lekovita biljka, od ove biljke se spravlja i poznato kantarionovo ulje koje ima vi�estruku primenu u narodnoj medicini. Sastav: Ima me�ovitog tanina u kome preovla�uje katehinski, sadr�i etarskog ulja, smole, antocijana, crvenu boju hipericin, karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida, rutozida, kvercitrozida i drugih od kojih poti�e �uta boja), holina, vitamina C i tragove alkaloida. Etarsko ulje miri�e na crnogord�na ulja; sastoji se od kadinena i drugih seskviterpena, estara izovalerijanske kiseline i malo azulena.

Upotreba: Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zara��ivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, �eluca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo�enog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj na�in �to se njime ma�u rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili �isto platno pa se ozle�eno mesto oblo�i. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izra�enu antibakterijsku mo�.

Narodna imena: bljuzga, bljuzgavac, bogorodi�ina ruka, vra�ji beg, gorac, gor�an, gospin cvet, gospino zelje, greotaljka, �uta metlica, �uti kantarion, �u�enica, zasekliva treva, zaseknica, zvekac, zvon�ac, ivanova trava, ivanj�ica, izdatjivica, kantarijon, krvavac, marina ru�ica, pljuskavica, smakne�, smicaljka, tantur, trava od izdati, trava od poseka.

Hmelj - Humulus lupulus

19.07.2008 20:55

�i�arice hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, duga�ke 3-4, �iroke oko 2 cm, ne�to pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromati�nog mirisa (dugo �uvana i pokvarena droga zaudara na stari odoljen, izovalerijansku kiselinu). �i�arice se lepe za prste. Oko krivudave osovine, duga�ke oko 2 m, pore�ani su plodni listi�i unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, �ute �lezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listi�i (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, �uto-zelenkasti ili �uti, oko 10 mm duga�ki i oko 7 mm �iroki, mre�asto i�arani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajen hmelj.

Hmelj poti�e iz isto�ne Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vla�nim mestima kao divlja poviju�a. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim koli�inama za potrebe pivara. Upotreba hmelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od po�etka XIX veka. Smola lupulina konzervi�e pivo spre�avaju�i razvoj mle�no-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gor�inu, a tanin ga bistri talo�e�i belan�evine je�menog slada. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo su�i na tavanu ili u zagrejanim su�arama. Dobro osu�en hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga pre pakovanja sumpori�u radi konzervisanja.

Sastav: �i�arice sadr�e tanina (humulo-taninska kiselina), pektinskih materija, kalijumovih soli, trimetil-amina i lupulina, koji je najva�niji sastojak droge. L u p u l i n sadr�i oko 50% smole i etarskog ulja, voska, tanina, nekih baznih jedinjenja i dr. Etarsko ulje je vrlo aromati�no i lako. Ulje se sastoji uglavnom od mircena i humulena. Ima i estara mircenola sa valerijanskom, sir�etnom i masla�nom kiselinom. Staro i pokvareno ulje ima neprijatan miris na pokvaren sir i staru valerijanu zbog oslobo�ene valerijaniske kiseline. Mircen je alifatski terpen. Miri�e na ru�u. Smola se sastoji iz humulona i lupulona, dve kristalne, vrlo gorke supstance.

Upotreba: Hmelj je amarum aromatik i sedativ, �i�arice su tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa protiv nemanja apetita, te�kog varenja, skrofuloze, za umirivanje �ivaca i sti�avanje polne nadra�enosti (lupulin) i sl. �ini se da jastuci punjeni hmeljom poma�u od nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama pune jastuke i du�eke u bolnUzet u ve�oj koli�ini hmelj izaziva trovanje: ga�enje, povra�anje, glavo bolju, usporavanje cirkulacije i dr. Na radnicima zaposlenim oko hmelja za pa�ene su pojave zapaljenja o�iju i ko�na oboljenja.

Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina. icama za �iv�ane bolesti.

Hibiskus - Hibiscus

19.07.2008 20:57

Hibiskus je listopadni ukrasni �bun ili drvo do 5 m visine, sa dosta uspravnih grana. Izbojci su u po�etku dlakavi, kasnije goli. Hibiskus je poreklom iz kine i Indije a ne iz Sirije, iako se negde naziva sirijska ru�a. Listovi su sa peteljkom, naizmeni�ni, sa tri manje vi�e nagla�ena re�nja, po obodu krupno testerasti. Cvetovi krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni u pazuhu listova. gaji se po parkovima i vrtovima, na sun�anim mestima. dobro podnisi obrezivanje pa se �esto koristi za formiranje �ivih ograda. Cveta od jula do septembra. Razmno�ava se semenom, reznicama i kalemljenjem. Kod nas se bamija gaji u ju�nim delovima zemlje kao povr�e. Za jelo se beru nezreli plodovi veli�ine prsta.

Od Hibiskusa se sprema izvanredan i veoma popularan �aj. Koriste se presni ili se nani�u na kanap i su�e za zimu. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu zne droge iz iste familije. Praznoveran svet veruje da bamija ima �udotvornu mo� da ja�a i vra�a mu�ku snagu, zbog �ega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i �arlatana.

Hajdu�ka Trava - Achillea millefolium

19.07.2008 21:00

Latinski izraz biljke dolazi od Ahila, mitolo�kog junaka koji je njome iscelio ranu Telefusu i mile - hiljada, folium - list, jer je list mnogostruko deljen. Hajdu�ka trava je dugove�na zeljasta, vrlo obi�na biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov. Stabljika je prava, nerazgranata, do 80 cm visoka, vrlo �vrsta i obrasla duga�kim listovima, koji su vi�estruko vrlo sitno i fino kitnjasto-perasto deljeni kao najfinija �ipka. Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ru�i�aste, udru�ene u cvasti na vrhu ogranaka stabljike i raspore�ene u obliku �tita. Cveta celog leta.

Cvetne glavice su velike do 5 mm i beli�aste. U sredini su cvetovi cevasti, a po rubu su jezi�asti i ima ih 5-6. Mirisa je svojstvenog, malo aromati�nog, a ukusa gorkog, aroma ti�nog i naslanog. Raste na su�nim do umereno vla�nim livadama, pojavljuje se i pored puteva, na kamenitim mestima, �umskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. Rasprostranjena je od nizijskih do planinskih predela. Razmno�ava se prete�no semenom a manje vegetativno. Cveta od juna do oktobra. Droga su cvet, trava i list. List se bere pre no �to iz rozete izbije stabljika. Tek rascvetale cvasti odsecaju se o�trim makazama da dr�ke budu �to kra�e. Na isti na�in se bere trava (vrhovi gran�ica u cvetu), ve�e u male kite, obese se u hladu na promaji da se �to pre osu�e, da biljka �to bolje sa�uva prirodnu boju, pa se osu�ene kitice pa�ljivo slo�e u kartonske kutije. Ukoliko je u drogi vi�e stabljika, utoliko se manje ceni.

Sastav: Hajdu�ka sadr�i vitamina K, etarskog ulja, gorku materiju ahilein, flobatanina, malo nekog cijanogenetskog glikozida, akonitne kiseline i gume. Etarsko ulje je ponekad plavo zbog azulena, �to zavisi od fiziolo�kog varijeteta i na�ina i vremena destilacije. Sadr�i cineola, pinena, kariofilena, tujona, borneola, mravlje i valerijanske kiseline (slobodne i vezane) i dr. Staro ulje je mrke boje.

Destilacijom hajdu�ice s vodenom parom kod nas se proizvodi etarsko ulje, koje se koristi u medicini, farmaciji, parfimerijama i kozmetici. Ukoliko je ovo ulje tamnije plave boje, utoliko se vi�e ceni i skuplje pla�a, jer ima vi�e azulena, od koga poti�e lekovitost ulja i hajdu�ice. Odabiranjem (selekcijom) mogu se dobiti varijeteti hajdu�ice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje.

Upotreba: Hajdu�ka trava je na� najpoznatiji i naj�e��e upotrebljavani lek, kako iznutra tako i spolja. To je gorak aromatik. Nekad je i u �kolskoj medicini u�ivala vrlo dobar glas kao tonik, stomahik, stimulans, antispazmodik, emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida . Kod nas hajdu�icu narod upotrebljava protiv najrazli�itijih bolesti; �ak i istucanu stavljaju je na rane i uboje (dejstvo tanina, azulena i cineola). Daje se protiv katara �eluca i creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. Narod ima veliko poverenje prema ovoj drogi. Eksperimentima je utvr�eno da ahilein ima hemostati�na svojstva i da ekstrakt iz lista usporava razvoj patogenih klica. Tako je obja�njena vekovna upotreba hajdu�ice u narodnom ranarstvu. Hajduci su uvek nosili fino samlevenog i kroz �svileno sito� (dakle, najfiniji prah) prosejanog lista hajdu�ice, koji su stavljali na rane i u melem za le�enje rana. Tanini i etarsko ulje doprinose spre�avanju zagnojavanja rana i njihovom brzom zara��ivanju i Ubla�avanju bola. Ekstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajdu�ice ulazi u sastav kozmeti�kih preparata za sun�anje da bi se spre�ilo crvenilo i druge ne�eljene posledice nastale usled naglog i neopreznog sun�anja.

Narodna imena: Retko koja na�a lekovita biljka ima tako mnogo narodnih imena kao ova: ajdu�ica, ajdu�ka trava, armanj, beli ravanj, belo ivanjsko cve�e, jalova mese�ina, jalovi mese�njak, jalovo mese�je, kuni�a, kunja opa�, kunji rep, mese�ina, paprac, petrovsko cve�e, ravan, ravanj, ravunika, rman, romanika, snop, spori�evdna, stolista, stolisfauk (Orfelin), tintorova trava i dr

Crni slez - Malva sylvestris

19.07.2008 21:02

Crni slez je dvogodi�nja ili vi�egodi�nje zeljasta biljka, visoka 25-150 cm. Stabljika je uspravna ili se izdi�e, razgranata, ovalna, pri osnovi odrvenela, dlakava. Listovi su na duga�kim dr�kama, dlakavi, vrlo razli�ite veli�ine, kru�ni ili bubre�astog oblika, prstasto deljeni u 3-7 re�njeva, koji su po obodu grubo nazubljeni. Cvetovi su obi�no ru�i�asto-ljubi�asti, a su�enjem pomodre. Ispod �a�ice nalaze se tri ra�ljasta, �ekinjava, �iljasta, uzdu� prugasta listi�a spolja�nje �a�ice. �a�ica je na petoro razdeljena, ra�ljasta, obrasla ve�im ra�vastim i manjim zvezdastim dlakama. Pet krupnih listi�a, klinasti, obratno jajasti, na obodu urezani, na dnu su�eni u kratak klin, gde su beli�asto dlakavi i srasli s pra�nicima. Crni slez je najobi�nija biljka, rasprostranjena od Sibira do Kapa, po naseljima, utrinama i poljanama. Po ulicama na�ih ravni�arskih sela ne vidi se skoro nikakva druga trava do crni slez, slezova�a ili gu��ija trava.

U Belgiji, Nema�koj i drugde gaji se jedna odlika velikog sleza. Malva silvestris var. glabra zbog lepih, krupnih, kao vino crvenih cvetova, koji su�enjem poplave. Cve�e crnog sleza se bere kad je potpuno rascvetano, po suvom vremenu i brzo su�i u su�nici. Osu�en cvet crnog sleza mora se �uvati od svetlosti i vlage, ina�e �e iz bledeti i poplesniviti. Cveta od juna do septembra. razmno�ava se semenom i vegetativno. Sastav: Cvet crnog sleza sadr�i sluzi i antocijana m a l v i n a, zbog �ega je infuz (�aj) sluzast i malo plavkasto-zelenkast. List sadr�i sluzi i malo tanina.

Upotreba: Osnovno lekovito svojstvo crnog sleza je kao i belog da razmek�ava, rastvara sluz i da poma�e njegovo izlu�ivanje. �aj od cvetova crnog sleza le�i ka�alj, zapaljenje bronhija, plu�a i �drela. Uspe�an je u le�enju glasnih �ica i pogodan za ispiranje usta i �drela. �aj od listova se znatno manje upotrebljava. Topli �aj od listova crnog sleza koristi se kao klistir kod zapaljenja creva. Koristi se jo� za ispiranje usta, kod bolesti o�iju, zubnih otoka i bolova u prsima. List i cvet crnog sleza ne srne se kuvati, ve� samo potopiti u vodu.

Narodna imena: Velika slezova�a, veliki sljez, veliki �ljez, gu��ernjak, divlja �kura, divlji papel, divlji slez, divlji slezenovc, klobicovje, planinski sliz, slijez, slje�, sr�ni klobuk, �ure�a trava, �ur�ija trava itd.

Celer - Apium graveolens

19.07.2008 21:04

Divlji celer raste po zaslanjenim barama i blatima pored mora, ali se koristi samo gajeni celer kao omiljen aromati�an za�in, a sorte s krupnim korenjem i kao cenjeno povr�e i salata. Celer je dvogodi�nja zeljasta biljka, visoka do l m. Listovi su sjajni, tamno zeleni, debeli, so�ni i petodelni. Cvetovi su belo-zelenkasti i udru�eni u �titaste cvasti. Cveta leti. Cela biljka je svojstvenog mirisa i za�inskog toplog ukusa. Lekovit je rizom s korenjem, lisnate grane s cvetovima i zreo plod. Rizom se vadi oktobra prve godine.

Sastav: U rizomu ima svega oko 0,10�/o etarskog ulja, u li��u ne�to vi�e, a u plodovima 2,5�3%. Glavni sastojak ulja je limonen. U plodovima ima oko 16% masnog ulja.

Upotreba: Celer je, pre svega, aromati�an za�in koji deluje sli�no ostalim za�inskim �titaricama. Naj�e��e se daje kao diuretik, za izazivanje apetita i za bolje varenje hrane.

Narodna imena: ak, a�, �ereviz, zelena kretu�, opih, pitomi celer, selen, celer, �ereviz, �elin.

Bagrem - Robinia pseudoacacia

19.07.2008 21:06

Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, re�e list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list jo� dok je mlad. U cvetu ima flavonskih heterozida, asparagina, sluzi, voska, etarskog ulja i fitosterola. Cvet se upotrebljava u obliku �aja (5 na 100) za lak�e iska�ljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva ja�e lu�enje �u�i. Bagremova kora je otrovna, zbog �ega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost poti�e od toksalbumina robina. Zabele�eni su slu�ajevi trovanja dece ovom korom.

Narodna imena: akacija, aka�, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cve�e, bijela bagrena, bijela dra�a, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra-tjega�, krun�ica, morska dra�a, nerod, robinija, signojka, stambolska dra��a, hacija.

Smilje - Helichrysum arenarium

19.07.2008 21:08

Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je visoka 10-40 cm, uspravna, nerazgranjena, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko �ulih glavi�astih cvasti. Cveta leti. Raste na pesku. Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi po�nu otvarati (Helichrysi, Gnaphalii flos).

Sastav: Ima flavonskih heterozida, tanina, smole, gorkih materija, oko 0,4% etarskog ulja i drugih nedovoljno prou�enih sastojaka.

Upotreba: Omiljeno narodno cve�e i lek za le�enje �u�i (za izbacivanje �u�nog kamena) i organa za mokrenje: 3 supene ka�ike cveta popari se sa pola litra klju�ale vode, po klopi, ostavi �elu no� i sutradan popije u 3 doze pre jela.

Narodna imena: �uto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek.

Zova - Sambucus nigra

19.07.2008 21:10

Zova je grm ili manje drvo, visoko do 5 m. Ona vrlo rano olista. Grane su joj ispunjene belom sr�i. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mle�nobeli, jakog mirisa, udru�eni u vrlo krupne lepe, ra�vaste cvasti sli�ne �titu. Plodovi su sitne, zeljaste, a kad sazru tamno ljubi�aste bobice s crvenomodrim sokom. Cveta od maja do jula.

Zova raste svuda, najvi�e po vla�nim i zapu�tenim mestima, po naseljima i oko njih, po obodu �uma i �umskim pro�ecima. Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, �im se cveti�i po�nu otvarati. Droga su cveti�i (Sambuci flos) koji su belo �u�kaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u pre�niku. Imaju petodeonu to�kastu krunicu, pet pra�nika s velikim �utim anterama i kratke, sede�e, zelene �igove. Droga je osobitog, dosta prijatnog mirisa, a ukusa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije malo ljutog i nagorkog.

Sastav: Cvet sadr�i heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid (cijanogenetski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanina, svega oko 0,025% etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, �e�era, holina, organskih kiselina i dr. U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina - jednog alkaloida i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva ga�enje na povra�anje. Deluje purgativno, a u ve�oj dozi i diureti�no i izaziva proliv. Od zrelih, so�nih plodova peku rakiju. U bobicama, pored �e�era, imaja bu�ne kiseline i mnogo crveno-ljubi�aste boje. Nekad se od soka izra�ivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za le�enje mnogih bolesti.

Upotreba: Zova se daje u obliku toplog �aja za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i emoliens. Ulazi u sastav laksantnog �aja. U narodnoj medicini se upotrebljava mnogo vi�e nego u �kolskoj za le�enje svih bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje itd.

Narodna imena za Sambucus nigra: abzov, bzova, bazga, baz, ba�ovina, bazag, baz-govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, bu-zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.

Beli Slez - Althaea officinalis

19.07.2008 21:12

Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i isto�nih delova Sredozemskog mora. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. U nas ga najvi�e ima po re�nim ostrvima i ritovima pored Tise, Dunava, Save i drugih reka. Beli slez je dugove�na, lepa upadljiva zeljasta biljka, visoka l�2 m. Cela biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnobeli�asti i pod prstima kao kadifa meki.. Listovi su spiralno pore�ani,beli�asto-zelene boje, bez mirisa i sluzastog ukusa a iz njihovih pazuha pri vrhu stabljike i ogranaka izbijaju kite belo ru�i�astih, lepih cvetova, koji cvetaju preko celog leta. Gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini i jer je mek�i, mesnatiji, deblji, jednoli�niji, nije tako �ilav isadr�i vi�e sluzi od divljeg. Koren iskopan prve godine je najbolji, jer sadr�i najvi�e sluzi.

Sastav: U korenu belog sleza ima sluzi, p e k t i n a, skroba, saharoze, malo invertnog �e�era, asparagina, betaina, masnog ulja i dr. U pepelu ima mnogo fosfata. Sluz se rastvara u hladnoj vodi i hidrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. Najvi�e sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog �ega koren u to doba valja vaditi. Beli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. Zbog velike koli�ine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i �drela, interno ili za ispiranje gu�e i nosa u obliku macerata. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokra�no polnih organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. U osu�enom korenu belog sleza ima vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih ugljenih hidrata, zbog toga je on vrlo va�an izvor skroba i �e�era i potpuno je neotrovan. Iseckan koren dr�i se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u klju�aloj) i za to vreme �e��e prome�a. Na taj na�in se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvla�i i skrob, te�nost je gu��a, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne. Ulazi u sastav raznih grupnih �ajeva,�esto se u razne miksture protiv ka�lja dodaje sirup od belog sleza, naro�ito u de�joj praksi. Spremaju se �ajevi za lak�e iska�ljavanje i ubla�avanje nadra�aja, za le�enje upale mokra�nih puteva, protiv proliva, za le�enje upale grkljana kao i sirupi i pastile. Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. I Teofrast (371�287. pre na�e ere) ga preporu�uje kao lekovitu biljku, a Karlo Veliki je 812. god. u svojim Kapitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim dr�avnim imanjima njegove prostrane imperije.

Bokvica - Plantago major

19.07.2008 21:14

Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima, pored puteva, na livadama i pa�njacima, po �umama i na drugim mestima. Ima ih svuda. Nisu otrovne ni �kodljive. Prema obliku listova i cvasti razlikuju se me�u sobom neke doma�e vrste koje su najrasprostranjenije i koriste se kao lek: �enska, �irokolista bokvica (Plantago major L.);mu�ka, uskolista bokvica (P. lanceolata L.) i srednja bokvica (P. media L.).U ve�ini vrsta bokvice li��e se razvija u obliku rozete u dnu stabljike koja nije granata i nema li��a, nego se zavr�ava zbijenom cva��u od neuglednih sitnih cvetova.Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima u rozeti, a na svakom listu se isti�u lu�no povijeni nervi koji se pri vrhu lista spajaju; krunica je gola. Cvetaju od prole�a do zime. Neke se od najdavnijih vremena upotrebljavaju kao lek, mnogo vi�e u narodu nego u �kolskoj medicini, za le�enje mnogih bolesti a i kao profilakti�no sredstvo (zelen list i sok iz lista kao prole�na vitaminska kura). List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele godine. Koristi se sve� i suv list, re�e cela biljka i koren (Plantaginis folium, herba et radix). Hemijski sastav i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe doma�instva sve tri mogu koristiti posebno ili pome�ane. U narodu se najvi�e ceni i naj�e��e upotrebljava �irokolista, krupna ili �enska bokvica. U svim organima biljke ima heterozida aukubozida i enzima invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze. U listu ima oko 4% tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponozida i fitoncida. U semenu ima sluzi, masnog ulja, belan�evina i �e�era.

Upotreba: Bokvica je omiljen narodni lek. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. �ini mi se da nijednu drugu doma�u lekovitu biljku tako �esto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. Svako �e vam odmah, bez okoli�enja, kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Dokazana je znatna antibakterijska mo� bokvice, jer su u njoj otkriveni fitoncidi (Felklova). List bokvice deluje protiv raznih upala ko�e i sluznice, poja�ava lu�enje te�nosti u plu�ima i time olak�ava iska�ljavanje guste suve sluzi iz organa za disanje; smanjuje u�estano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv, katar, gr�evi, �ir na dvanaestopala�nom crevu i na �elucu. Koristi se za ubla�avanje napada ka�lja.

Narodna imena: vela bokvica, veliki trpotec, veliki trputac, �enski �ilovlak, �ilavac, marina bokva, mu�ka bokvica, paskvica, pitoma bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, �elnik, �iroki trputac. Za mu�ku bokvicu: bukvica, glavor, duga bokva, dugi trputac, �enska bokvica,�ilovljak, konjsko rebro,krepotec, mala bukvica, mu�ki �ilovlak, popova lozica, treputac, tripotec, troputac, crnoglavac. Za srednju bokvicu: bokva, �enska bokvica, srednja bokva, srednja buk vica, triputac, troputac, �iroki prpotec. Za bua�ak: ble�nik, bolhnjak, bol�inec...

Breza - Betula alba

19.07.2008 21:17

Breze su �ivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim, tankim gran�icama, pravi ukras svetlih �uma. Breza je listopadno drvo, visoko do 30 m, sa vitkim stablom koje se pru�a gotovo do vrha kro�nje i tankim vise�im gran�icama. Pre�nik stabla u donjem delu mo�e biti do 60 cm. kod mladih izdanaka kora je crvenkasto sme�a. Kora stabla i grana, dok su mla�e, bela i lju�ti se u horizontalnim trakama, kasnije u donjem delu je crna i duboko vertikalno ispucala. Listovi su goli na dugim peteljkama. U po�etku su malo lepljivi, trouglasto jajasti ili trouglasto romboidni, pri osnovi �iroko klinasti, navrhu za�iljeni, po obodu dvostruko testerasti. Droga je svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa.Cveta od aprila do maja, paralelno sa listanjem, a bere se mlado brezovo li��e u prole�e i su�i u hladu na promaji. Nije mnogo izbirljiva u pogledu kvaliteta zemlji�ta, �esto obrazuje �iste brezove �umice, koje uvek izgledaju lepo. Sastav: Sadr�i katehinskog tanina i isto toliko �e�era, nepoznatog saponozida, smole, 0,05% etarskog ulja, gorke materije i dr. Cortex Betulae (lentae) sadr�i jedan fenolni heterozid, koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze, ksiloze i metilnog salicilata. Sve�a kora sadr�i do 0,2% heterozida. Destilacijom pomo�u vodene pare se vadi ulje, koje sadr�i metilnog salicilata i upotrebljava se kao miris. Betulae gemmae. - Beru se lisni pupoljci breze i brzo su�e. Sadr�e oko 4% etarskog ulja; to je �uta gusta te�nost prijatnog balsami�nog mirisa; na niskoj temperaturi se izdvajaju kristali; sadr�i slobodnog i vezanog bicikli�nog seskviterpenskog alkohola betulola.

Narod upotrebljava protiv najrazli�itijih bolesti brezovo li��e, koru i sve� brezov sok dobijen rano u prole�e. List i pupoljci upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenitalnih puteva, naj�e��e u obliku infuza. Brezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za le�enje mokra�nih puteva, jer ima antibakterijsku mo�. Spremaju se �ajevi za le�enje zapaljenja mokra�nih kanala, reumatizma, i zapaljenja bubrega sa povi�enim pritiskom.

Narodna Imena: za Betula verrucosa: bela breza, brez, breza crepu�a, briza, brizovina, �alosna breza, jadika, metla, metlika, medovina, obi�na breza, a B. pubescens: breza, puhasta breza, severna breza.

Br�ljan - Hedera helix

19.07.2008 21:18

Br�ljan je vi�egodi�nja drvenasta zimzelena biljka, vrsta lijane, koja se penje uz drve�e, kamenje, zidove i druge razli�ite podloge, za koje se pri�vr��uje naknadno razvijenim (adventivnim) korenima, koji ne uzimaju hranu od �ivog drveta ve� im ono slu�i kao oslonac.stabljike mogu biti do 50 m duga�ke. Listovi su ko�asti, dok su mladi obrasli dla�icama, a kasnije goli. cvetovi sitni, �u�kastozelenkasti, sakupljeni u poluloptaste �titaste cvasti, koje zajedno grade slo�enu grozdastu cvast. Gaji se i kao ukrasna biljka, pogodna za pokrivanje zidova, fasada, venjaka i sl. Sre�e se i u mediteranskom i u kontinentalnom klimatskom podru�ju, od nizijskog do planinskog pojasa. Odgovaraju mu vla�na i zasenjena mesta. Cveta od septembra do novembra. Razmno�ava se reznicama i semenom.

Upotrebljavaju se sve� i osu�en list, plod i tanke stabljike, re�e kora i gumi-rezina koja curi i o�vrsne na ozle�enom stablu. Cela biljka je gorka i otrovna. Ima saponozidne materije od kojih poti�e otrovnost i lekovitost br�ljana. Kod nas se upotrebljava kao narodni lek za le�enje ko�nih bolesti, reumatizma, uloga, �u�i, bradavica, za lak�e iska�ljavanje. Koristi se sve vi�e u kozmetici, posebno pri izradi preparata za mr�avljenje gde u kombinaciji sa drugim biljkama omogu�ava stimulaciju mikrocirkulacije, izbacivanje suvi�ne te�nosti iz tkiva i smanjenje masnih naslaga.

Narodna imena: barsijan, bar��on, ba�tran, bersljan, be�tran, bri�tanj, brstran, br�lin, br��an, zelengora, zimzelen, plju�t.

Dud crni - Morus nigra

19.07.2008 21:20

Iz dudinja crnog duda, naro�ito onog koji ima vi�e kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji slu�e kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava sli�no kao sirup od malina. Sve�e dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadr�e oko 10% invertnog �e�era, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu�ne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka.

Dudinje su zdrava hrana kako za �oveka tako i za doma�e �ivotinje. Listom od duda narod leci �e�ernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike koli�ine �e�era dudinje su izvrsna hrana.

Narodna imena: Crni dud narod naziva jo� i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crni�ka, �amdud, �andud, �anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvac.

�aj crni - Thea sinensis

19.07.2008 21:22

�aj: crni ili zeleni ? Ima vi�e na�ina prerade, ali �emo navesti samo najva�nije momente. Od na�ina prerade zavisi da li �e se dobiti crni, zeleni, �uti ili crveni �aj. Prve dve vrste su va�nije od druge dve. U nas se najvi�e tro�i crni �aj. Crni �aj. � Kinezi ostave obrano li��e oko 2 sata na suncu u velikim korpama da svene. Zatim ga ra�ire da se ohladi, rukama savijaju i gnje�e nekih desetak minuta u hladu, posle �ega ga razastru na asure oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok li��e ne postane tamno i sivkasto. Odmah posle toga, dakle, posle fermentacije li��e se greje i oprezno pr�i. Pr�i se u sudovima od tu�a iznad �ara, skine s vatre i izru�i u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija me�u dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok.

Ponovo se razvije, baci u kazan za pr�enje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osu�i nad �arom, bri�ljivo odabere i od strani sve �to ne valja, i jo� toplo hermeti�ki pakuje u gle�osane ili lakovane metalne kutije oblo�ene metalnim (kalajnim) listovima. Poreklo �aja �aj je verovatno poreklom iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Ve� nekoliko hiljada godina kako se �aj gaji u Kini, a mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka pro�irilo se gajenje �aja po mnogim tropskim predelima: u Indiji (1840), na Cejlonu (1875), Javi, Sumatri, Rusiji oko Batumija (1848), Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija po�eo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, �ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. �ajevo drvo �aj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste 3�5 m, rede do 10 metara visoko. Ina�e, u kulturi proizvo�a�i ne dozvoljavaju da �aj naraste vi�e od jednog metra, da bi se li��e moglo �to lak�e rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, stru�nim potkresivanjem u odre�eno doba godine i uzrasta dobio �to ve�i broj mladih letorasta i �to vi�e mladog li��a, jer ukoliko je li��e mla�e, utoliko se �aj vi�e ceni. �aj ima naizmeni�ne, tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ru�i�aste, krupne, vrlo lepe cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. Plod je drvenasta, trouglasta i mrka �aura sa tri semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto-jajasti i najvi�e 12 om duga�ki, a oni od Thea assamica su vi�e jajasti i do 25 cm dugi.

OD �EGA POTI�E LEKOVITOST �AJA? Malo je kulturnih biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao �aj. Hemijski sastav �ajevog lista je vrlo slo�en. Za poslednjih 150 godina u �aju je na�eno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski zna�aj. Glavni lekoviti sastojci �aja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, �tavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. �aj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom �aju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U �aju ima jo� i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste �aja imaju najvi�e tanina. Fermentacijom se javlja �uto, gusto, lepljivo, vrlo aromati�no, smolasto etarsko ulje od kojeg poti�e miris �aja. Ovo ulje ima mnogo metiisalicilata i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadr�e vi�e kofeina (i tanina) nego stariji, ali se vrednost �aja ne ceni samo po koli�ini kofeina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda se lekovita vrednost �aja osniva prvenstveno na kofeinu. To je zbog toga �to se najve�i deo proizvedenog �aja potro�i u svetu za u�ivanje, a vrlo malo za lek.

�AJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE Dejstvo �aja je utoliko ja�e ukoliko �aj ima vi�e kofeina, jer je kofein glavni sastojak �aja koji dra�i ove centre. �aj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je re� o jednom istom alkaloidu u kafi i �aju) dra�i koru velikog mozga, zbog �ega osoba lak�e shvata i br�e povezuje misli, �ovek postaje lucidniji. Time se obja�njava i pove�anje mo�i u�enja, pam�enja i razumevanja i, uop�te, intelektualni rad je lak�i i uspe�niji. �aj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijati�arima, �oferima i drugim osobama �aj poma�e, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad mi�i�a i refleksi su br�i i potpuniji. Kod nas je obi�aj da se posle uzimanja ve�ih koli�ina alkoholnih pi�a pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak �aj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadra�uje. �aj svojim kofeinom pobolj�ava disanje, jer dra�i respiratorni centar, pove�ava ventilaciju plu�a, pa se lak�e di�e i prijatnije ose�a. Svojim kofeinom �aj nadra�uje i centar za krvotok, usled �ega je sr�ani rad pravilniji, ja�i i bolji. Sr�ani mi�i� se bolje ishranjuje i tako ja�a, usled �ega se i rad srca pobolj�ava. Zbog ogromne koli�ine tanina (najbolje sorte �aja imaju vi�e od 30�/o) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja �aj deluje i kao tipi�na taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i ko�e, opekotina, za ja�anje organizma itd. �aj je va�an protivotrov. U velikoj dozi �aj je otrovan kao i kafa. Preteranim i du�im svako dnevnim u�ivanjem �aj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, te�ko varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. Ipak, �aj je manje opasan od kafe.

ISTORIJA �AJA Zbog �ega se u nas kineski �aj naziva �ruski�? Misli se da su za �aj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre na�e ere. Pretpostavlja se da je pre nekih 12 vekova upotreba �aja prenesena iz Kine u Japan. U Japanu je u XV veku gajenje �aja uzelo ve�e razmere. U Evropu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Holan�ani, najbolji moreplovci i trgovci, najvi�e su ga uvozili i doprineli �irenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se upotreba �aja kao leka u nekim zemljama Zapada i u Rusiji. Oko 1660. god. po�eli su Holan�ani uvoziti u Evropu ve�e koli�ine �aja. Tada je �aj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638. god. ruskom caru malo �aja kao skupocenu retkost. Ve� krajem istog veka �aj se po�eo �iriti i u nekim evropskim zemljama slu�iti kao pi�e za u�ivanje. U Englesku je uvezen 1665. godine, primljen je sa odu�evljenjem i ve� posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih �ajara. Ipak, u�ivanje �aja ra�irilo se tek u XIX veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i �e�er, tako da je ��aj� bio privilegija samo po vla��enih i imu�nih stale�a. �irenju upotrebe �aja za pi�e u nas najvi�e su doprineli Rusi posle I svetskog rata. Ali �aj jo� nije uspeo da u nas potisne prekomerno u�ivanje crne kafe. �aj je dugo vremena karavanima dolazio u Evropu iz Kine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda se u nas i danas vi�e �uje �ruski �aj� nego kineski.

KAKO TREBA SPREMITI �AJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (�aja) zavisi i od vode. Najukusniji �aj se dobija s mekim vodama. Tvrde, kre�ne, a pogotovu gvo��evite vode daju �aj neprijatnog ukusa. Takve vode potrebno je prethodno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlja kvalitet infuza. Zato se pri izradi �aja voda naglo zagreje da bi �to br�e proklju�ala i time �to manje gasova izgubila. �aj se ne srne kuvati. To nikako ne �initi. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti klju�alom vodom, smesta poklopiti i posle 5�10 minuta piti.

�aj zeleni - Thea sinesis

19.07.2008 21:24

�aj: crni ili zeleni ? Ima vi�e na�ina prerade, ali �emo navesti samo najva�nije momente. Od na�ina prerade zavisi da li �e se dobiti crni, zeleni, �uti ili crveni �aj. Prve dve vrste su va�nije od druge dve. U nas se najvi�e tro�i crni �aj. Zeleni �aj izra�uje se u Kini na sli�an na�in kao i crni, samo se ne pusti fermentaciji (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, ve� se odmah brzo ispr�i. �aj za doma�u upotrebu Kinezi vesta�ki raznovrsno namiri�u prema ukusu svojih potro�a�a. Ra�iri se tanak sloj raznog mirisnog cve�a (jasmin, gardenija i si.) i ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto ra�iri se sloj pr�enog �aja. To se ponavlja nekoliko dana dok �aj ne primi miris doti�nog cve�a.Pr�i se u sudovima od tu�a iznad �ara, skine s vatre i izru�i u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija me�u dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za pr�enje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osu�i nad �arom, bri�ljivo odabere i od strani sve �to ne valja, i jo� toplo hermeti�ki pakuje u gle�osane ili lakovane metalne kutije oblo�ene metalnim (kalajnim) listovima. Poreklo �aja �aj je verovatno poreklom iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Ve� nekoliko hiljada godina kako se �aj gaji u Kini, a mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka pro�irilo se gajenje �aja po mnogim tropskim predelima: u Indiji (1840), na Cejlonu (1875), Javi, Sumatri, Rusiji oko Batumija (1848), Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija po�eo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, �ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. �ajevo drvo �aj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste 3-5 m, rede do 10 metara visoko. Ina�e, u kulturi proizvo�a�i ne dozvoljavaju da �aj naraste vi�e od jednog metra, da bi se li��e moglo �to lak�e rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, stru�nim potkresivanjem u odre�eno doba godine i uzrasta dobio �to ve�i broj mladih letorasta i �to vi�e mladog li��a, jer ukoliko je li��e mla�e, utoliko se �aj vi�e ceni. �aj ima naizmeni�ne, tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ru�i�aste, krupne, vrlo lepe cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. Plod je drvenasta, trouglasta i mrka �aura sa tri semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto-jajasti i najvi�e 12 om duga�ki, a oni od Thea assamica su vi�e jajasti i do 25 cm dugi.

OD �EGA POTI�E LEKOVITOST �AJA? Malo je kulturnih biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao �aj. Hemijski sastav �ajevog lista je vrlo slo�en. Za poslednjih 150 godina u �aju je na�eno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski zna�aj. Glavni lekoviti sastojci �aja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, �tavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. �aj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom �aju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U �aju ima jo� i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste �aja imaju najvi�e tanina. Fermentacijom se javlja �uto, gusto, lepljivo, vrlo aromati�no, smolasto etarsko ulje od kojeg poti�e miris �aja. Ovo ulje ima mnogo metiisalicilata i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadr�e vi�e kofeina (i tanina) nego stariji, ali se vrednost �aja ne ceni samo po koli�ini kofeina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda se lekovita vrednost �aja osniva prvenstveno na kofeinu. To je zbog toga �to se najve�i deo proizvedenog �aja potro�i u svetu za u�ivanje, a vrlo malo za lek.

�AJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE Dejstvo �aja je utoliko ja�e ukoliko �aj ima vi�e kofeina, jer je kofein glavni sastojak �aja koji dra�i ove centre. �aj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je re� o jednom istom alkaloidu u kafi i �aju) dra�i koru velikog mozga, zbog �ega osoba lak�e shvata i br�e povezuje misli, �ovek postaje lucidniji. Time se obja�njava i pove�anje mo�i u�enja, pam�enja i razumevanja i, uop�te, intelektualni rad je lak�i i uspe�niji. �aj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijati�arima, �oferima i drugim osobama �aj poma�e, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad mi�i�a i refleksi su br�i i potpuniji. Kod nas je obi�aj da se posle uzimanja ve�ih koli�ina alkoholnih pi�a pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak �aj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadra�uje. �aj svojim kofeinom pobolj�ava disanje, jer dra�i respiratorni centar, pove�ava ventilaciju plu�a, pa se lak�e di�e i prijatnije ose�a. Svojim kofeinom �aj nadra�uje i centar za krvotok, usled �ega je sr�ani rad pravilniji, ja�i i bolji. Sr�ani mi�i� se bolje ishranjuje i tako ja�a, usled �ega se i rad srca pobolj�ava. Zbog ogromne koli�ine tanina (najbolje sorte �aja imaju vi�e od 30�/o) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja �aj deluje i kao tipi�na taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i ko�e, opekotina, za ja�anje organizma itd. �aj je va�an protivotrov. U velikoj dozi �aj je otrovan kao i kafa. Preteranim i du�im svako dnevnim u�ivanjem �aj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, te�ko varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. Ipak, �aj je manje opasan od kafe.

ISTORIJA �AJA Zbog �ega se u nas kineski �aj naziva �ruski�? Misli se da su za �aj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre na�e ere. Pretpostavlja se da je pre nekih 12 vekova upotreba �aja prenesena iz Kine u Japan. U Japanu je u XV veku gajenje �aja uzelo ve�e razmere. U Evropu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Holan�ani, najbolji moreplovci i trgovci, najvi�e su ga uvozili i doprineli �irenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se upotreba �aja kao leka u nekim zemljama Zapada i u Rusiji. Oko 1660. god. po�eli su Holan�ani uvoziti u Evropu ve�e koli�ine �aja. Tada je �aj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638. god. ruskom caru malo �aja kao skupocenu retkost. Ve� krajem istog veka �aj se po�eo �iriti i u nekim evropskim zemljama slu�iti kao pi�e za u�ivanje. U Englesku je uvezen 1665. godine, primljen je sa odu�evljenjem i ve� posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih �ajara. Ipak, u�ivanje �aja ra�irilo se tek u XIX veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i �e�er, tako da je ��aj� bio privilegija samo po vla��enih i imu�nih stale�a. �irenju upotrebe �aja za pi�e u nas najvi�e su doprineli Rusi posle I svetskog rata. Ali �aj jo� nije uspeo da u nas potisne prekomerno u�ivanje crne kafe. �aj je dugo vremena karavanima dolazio u Evropu iz Kine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda se u nas i danas vi�e �uje �ruski �aj� nego kineski.

KAKO TREBA SPREMITI �AJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (�aja) zavisi i od vode. Najukusniji �aj se dobija s mekim vodama. Tvrde, kre�ne, a pogotovu gvo��evite vode daju �aj neprijatnog ukusa. Takve vode potrebno je prethodno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlja kvalitet infuza. Zato se pri izradi �aja voda naglo zagreje da bi �to br�e proklju�ala i time �to manje gasova izgubila. �aj se ne srne kuvati. To nikako ne �initi. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti klju�alom vodom, smesta poklopiti i posle 5�10 minuta piti.

Glog - Crataegus oxyacanta

19.07.2008 21:25

Glog je trnovit, vrlo razgranat i otporan grm ili nisko drvo, 3-4 m visoko. Listovi su podeljeni u 3-5 re�njeva i po obodu testerasti. Cvetovi su beli, re�e malo ru�i�asti, pravilno gra�ena, sakupljeni u mirisne cvasti sli�ne �titu. Isti�e se mno�tvom pra�nika crvene boje. Plod je okruglasto-duguljasta crvena, malo mesnata ko�tunica sa l�3 semenke. Cveta u maju. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Gaji se u nekim zemljama kao �iva ograda. Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Plodovi su jestivi, jajasto okruglasti, tamno ili svetlo crveni. Razmno�ava se semenom ili izdancima. Cvetovi se beru kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, a druga polovina jo� u pupoljku. Beru se cele cvasti po suvom i sun�anom vremenu, pa�ljivo u korpama prenose i u �to tanjem sloju na promaji u hladu su�e bez prevrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris sve�ih cvetova su�enjem se izgubi. Plodovi se beru kad sazru. Bere se mlad list i su�i kao i cvet.Osu�en cvet se mora �uvati dobro zapakovan. Kao droga se koristi cvast, list, cvasti s li��em i zreo plod (Crataegi flos, folium et fructus). Sastav: U cvetu i listu ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guanina, adenina i drugih purinskih derivata, sitosterola, Holina, acetilholina, izoamilamina, trimetilamina i drugih alkilamina, aromatskih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. U gloginjama ima masnog ulja, �e�era, limunske, vinske i drugih kiselina, a u kori alkaloida bliskih berberinu.

Upotreba: Glogov cvet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanje, protv nesanice, raznih uzbu�enja, gu�enja, kao sr�ani sedativ, za sni�avanje krvnog pritiska (�iri krvne sudove). Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Kod nas tek u novije vreme sve vi�e upotrebljavaju lekove od gloga, osobito sr�ani i nervni bolesnici, osobe u klimakterijumu i drugi. Du�om svakodnevnom upotrebom glog mo�e izazvati ne podno�ljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju �initi pauze od 2-3 dana. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara.

Narodna imena: beli glog, bijela dra�a, bijeli trn, glah, glogi�, glogovka, glo��i�, medveclova hru�ica, o�tri trn, pasji trn, trnka, �oban�ica.

Orah

19.07.2008 21:35

�isti krv, le�i plu�ne bolesti, katar creva, upalu sluzoko�e, upalu o�iju, uni�tava crevne parazite, ja�a mi�i�e, otklanja probavne smetnje, ja�a vid, �titi od opekotina pri sun�anju. Orah (Juglans redia L.) je vo�ka poreklom iz isto�nog Mediterana. Raste samonikla a uzgaja se u toplijim krajevima evropskog kontinenta. Koristi se sve� list, mlada ljuska ploda, zelen i zreo plod. Bere se od po�etka maja do kraja septembra. Jezgro orahovo sadr�i u sebi najvi�e ulja (55-65 %), zatim visokovrednih belan�evina (15 %), isto toliko ugljenih hidrata, a bogato je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvo��em, vitaminima B i C.

Nedozreli plodovi oraha izuzetno su bogati vitaminom C (�ak 1 800 miligrama askorbinske kiseline) ali se tokom sazrevanja znatno smanjuju. Zeleni orasi se bere u julu, ukuvavaju u kompot, marmeladu i slatko ili se konzerviraju na druge nacine. Tako�e, od mladih orahovih plodova se prave lekovite tinkture. Orahovo li��e, u kome ima mnogo vitamina C, vi�estruko se upotrebljava: za spremanje lekovitih �ajeva protiv mnogih bolesti (ko�nih bolesti, crevnih parazita), za pravljenje vitaminskih koncentrata, fermentiranih napitaka...U lekovite svrhe koristi se i sitno mleveni prah orahovog jezgra (protiv nadimanja) sa malo vina. U narodnoj medicini se veoma mnogo koriste i sirupi od nezrelog orahovog ploda ili mlade kore.

�argarepa

19.07.2008 21:37

Za rast, razvoj i ja�anje, protiv anemije, �uva i pobolj�ava vid, pobolj�ava rad �eluca i creva, otklanja goru�icu, otekline od vodene bolesti, odstranjuje crevne parazite, olak�ava izlu�ivanje mokra�e, spre�ava opadanje kose, otklanja umor od umnog rada, ja�a koncentraciju, poma�e u le�enju �e�rne bolesti, gihta, reume, karcinoma u razvoju, upale krajnika, �isti krv, poma�e kod bolesti disajnih puteva, odstranjuje otrovne materije iz organizma, le�i rane i opekotine. �argarepa (Daucus carota) je dvogodi�nja zeljasta biljka, potice najverovatnije iz Evrope, izuzetno je va�na povrtarska biljka za ljudsku ishranu.

�argarepa je u stvari prava mala priru�na apoteka: zna se za vi�e od tridesetak bolesti kod kojih ona poma�e. Analogno tome, ako se redovno koristi ona mo�e spre�iti pojavu mnogih oboljenja. Sadr�i karotin (provitamin A), vitamine B grupe, D, PP, E i H, eteri�no i masno ulje, pektin, fitosterin, asparagin, glutamin, galaktan, pentozan, inozitol, �e�er, skrob, masti, celuloza, belan�evine, sluzi, kalijum i drugi minerali. Karotina ima u �argarepi vi�e nego u i jednoj biljci.

Poznato je njegovo dejstvo na �eludac, creva, o�i i ko�u. �argarepu treba koristiti celu, �ak i li��e, a koren se ne sme nikako lju�titi, jer se time gube dragoceni sastojci.

Spana�

19.07.2008 21:52

Za bolji rad jetre, probavnih organa i mokra�nog mehura, za dijetu protiv raka, za �i��enje krvi, protiv opstipacije, umora, �ireva na ko�i, za izbacivanje mokra�e, za le�enje anemije, za oporavak trudnica. Spana� (Spinacia oleracea) je jednogodi�nja ili dvogodi�nja povrtna biljka so�nih listova zelene boje i klasolikih cvetova, hlorofilom najbogatije povr�e. Zbog velikog prisustva minerala i vitamina spana� zovu "kraljem povr�a".

Samo u 100 grama spana�a ima oko 1 400 miligrama mineralnih sastojaka. Nema te zivotne namernice koja se mo�e meriti sa spana�em po bogatstvu magnezijuma (56 miligrama). Malo koja biljka ima u sebi vi�e gvo��a od spana�a, a izuzetno je bogat kalijumom, kalcijumom, natrijumom, fosforom, manganom, bakrom, cinkom, jodom, kobaltom...Spana� je tako�e bogat vitaminima, naro�ito vitaminom C (60 miligrama), a sadr�i u zna�ajnom procentu i sve vitamine grupe B. Prisustvo karotina od 4,1 miligrama obezbe�uje i tako dragoceni provitamin A.

Kalori�na vrednost spana�a nije velika 22 kcal), jer ima malo u sebi belan�evina, ugljenih hidrata i masti. To ga svrstava u red namernica koje se mogu obilno koristiti bez �tetnih posledica. Ali ga zbog prisustva oksalne kiseline ne smeju uzimati bubre�ni bolesnici. Nije preporu�ljivo da se sprema kao varivo sa bra�nom, na masti �ivotinjskog porekla jer mo�e izazvati ozbiljne zdravstvene te�ko�e (proliv). Zbog zna�ajnog prisustva celuloze (oko 620 miligrama) spana� je dragocen za proces varenja i �i��enja organizma.

Ren

19.07.2008 21:54

Za �i��enje krvi, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokra�e, za bolesti plu�a, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva, protiv skorbuta. Ren (Cochlearia armoracia L.) je vi�egodi�nja zeljasta biljka, �ijom se domovinom smatraju jugoisto�na Evropa i zapadna Azija. Raste samoniklo, ali se i gaji kao povrtarska kultura. Upotrebljava se u ishrani, kao za�in i dodatak jelima, i u medicinske svrhe. Koristi se sve� koren, koji ima ljut miris i ukus, i sve�a biljka s cvetovima. Koren se vadi od juna do novembra a list se bere od maja do oktobra.

Sadr�i vitamin C (ima ga u sve�em korenu vi�e od 100 miligrama kao i u prole�nim listovima), zatim glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukozu, �e�er, kalijum kiseli sulfat, eteri�na ulja. Mladi listovi rena sadr�e �ak 300-400 miligrama askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina. Koren se mo�e koristiti preko cele godine: sve�inu mu odr�ava vla�ni pesak u podrumu, ako se zakopa pravovremeno. Koren rena se naj�e��e upotrebljava kao za�in jelima od mesa. Uz dodatak jogurta, �e�era ili majoneza mogu se praviti i drugi dodaci jelima (sosovi i sli�no).

Od mladih listova prave se dodaci salata. Utvrdjeno je da sastojci korena rena spre�avaju razmno�avanje bakterija, da deluju antiskorbuti�no kao i u nizu zdravstvenih problema. Kao lek naj�e��e se uzima uz kisela jela, zatim u obliku sirupa, kuvan u belom vinu ili vodi, zatim kao �aj.

DIVLJA JABUKA

19.07.2008 22:03

Opis biljke:
Jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, �iroke, nepravilne i dosta guste kro�nje, ili �bun visine do 4 m. grancice su dlakave, grane ne mladom drvecu, i kada raste u obliku �buna, vi�e ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro �titi li�ce od �ivotinja koje pasu. listovi su elipticni do srcasti, za�iljeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliciti. Cvetovi su ru�icasti ili beli, pojedinacni ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja ". . ,

Stani�te:
Raste u �umama i �ikarama, po medama, od ni�eg do brdskog regiona. . .. .

Lekoviti deo biljke:
Od plodova jabuke spravlja se popularno
jabukovo sirce .

Lekovito delovanje:
Ovo sirce pome�ano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuce sredstvo za ljudski organizam. jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih �umskih i vocnih cajeva .Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja,
visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa . Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje. Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje.

Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom, visestruko je delotvoran lek.

Protiv Anemije:
Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od pola limuna, kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom soka od bokvice ili drenjina.

Protiv Isijasa:
Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv isijasa.
Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.

Protiv Ostipacije:
Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor
jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.

Caj od Jabuke Univerzalan:
Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama
jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta.
Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca, za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice. Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.

Protiv Melanholije:
Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog
sirceta i litar caja od smrekinih bobica. Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.

Orah

19.07.2008 22:07

Opis biljke: orah je stasito drvo visine do 25 metara. Listovi su nepamo perasti, u pocetku malo crvenkaste boje. Mu�ki cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obe�ene rese. Zenski cvetovi razvijaju se pojedinacno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima..

Stani�te: orah potice sa Dalekog istoka i iz Male Azije. U �umama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature.

Lekoviti deo biljke: u prolece se skuplja li�ce, nezreo plod u junu, a zreo u jesen.

Lekovito delovanje: caj od mladog li�ca uz dodatak meda koristi se za ci�cenje, pobolj�anje i jacanje krvi, za jacanje �eluca, dobru probavu, zatim, protiv raznih cireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta te za ispiranje i oblaganje upaljenih ociju. Koristan je kod rahiticnih oboljenja kostiju, opste slabosti organizma, krvarenja zubi, bolesti zubnog mesa, oteklina kostiju. Vrlo dobri rezultati posti�u se kod bubuljica, krasta na glavi, li�ajeva na bradi, mlecnih krastica, gnojnih osipa, prekomernog znojenja nogu i belog pranja. Od zelenih nedozrelih plodova, ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda priprema se sirup koji se s uspehom koristi za lecenje svih navedenih bolesti.

ALOE VERA - Aloe Barbadensis Miller

28.08.2008 15:27

Od davnina je poznata kao eliksir dugovecnosti. Zbog svoje hranjive vrednosti i izuzetnih lekovitih svojstava nazivaju je "Kraljicom lekovitih biljaka". U svetu je poznatija kao Aloe vera Barbadensis Miller. Ime je dobila po botanicaru Milleru koji ju je otkrio na strvu Barbadosu i uvrstio u registar lekovitog bilja.

Rec Aloe potice iz latinske forme arapskog naziva "Aloeh", Sirijskog "Alwai" ili hebrejskog "Halal", cije je znacenje "izuzetno gorka materija", �to ukazuje na izuzetno gorku �utu tecnost, mleko, odnosno sok, koju sadr�i biljka a nalazi se neposredno ispod tankog ko�astog tkiva odnosno kore. Komercijalni naziv Aloa Vera je latinskog porekla i znaci "prava Aloa". �uti "lekoviti" sok su u ove svrhe koristili jo� u 4 veku p.n.e. Aloa je hranljiva biljka za svaku celiju ljudskog organizma. Kada je celija zdrava, onda je otporna i sposobna da izvr�i sve funkcije koje joj je priroda dala. Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadr�aj vitamina, aminokiselina, enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje imaju razlicite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najvece Aloe Vera (Barbadensis Miler). Secenjem listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti ucinak koji daju preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake celije.. Prirodno raste samo u podrucjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gdje je prosecna godi�nja temperatura iznad 22�C npr. Karibi, Meksiko). Od biljke se najvi�e upotrebljava njezin gel, �elatinasta masa koja se nalazi u unutra�njosti lista. Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste, �picaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsecaju na ru�u, rastu pri zemlji. Iz sredine ru�e raste cvetna dr�ka koja se zavr�ava u vidu �utog ili crvenkastog cevolikog cveca. Aloa spada u porodicu ljiljana, a cvet koliko-toliko podseca na cvet istocnog ljiljana. ,

Sadrzaj Naucnici su ustanovili da gel Aloe vere sadr�i preko 240 hranjivih i lekovitih sastojaka i medu njima: VITAMINE: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu;

MINERALE: (vi�e od 20); Gel sadrzi magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvozdje. ...

MUKOPOLISAHARIDE: imuno-modulatori (poma�u kod AIDS-a, karcinoma, imunolo�kih poremecaja), antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje. AMINOKISELINE: (potrebne za sintezu belancevina) - Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne za izgradnju belancevina. Gel aloe Vere obezbedjuje 20 od ovih aminokiselina. Ono sto je jos vaznije je da ovaj gel obezbedjuje osam od osam esencijalnih amionokiselina koje nije moguce proizvesti u organmizmu i koje se zbog toga moraju uzimati hranom.;

ENZIME: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (poma�u varenje belancevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze)

ANTRAKININE Najvazniji medju njima su aloin i emodin, ali svi zajedno predstavljaju mocne analgetike, i priznato im je posedovanje antibakterijskih i baktericidnih svojstava. U cistom obliku, oni su i mocni laksativi., LIGNINE Ova drvenasta supstanca omogucava Aloi Veri da prodire duboko u kozu., SAPONINE Ovo su penusave (sapunaste) supstance koje ispoljavaju antimikrobijalni efekat protiv bakterija, virusa, gljivica i kvasaca kao sto je kandida, STEROLE Tri glavna medju njima deluju kao mocni antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi.,....

Aloe Vera je : Imunostimulans (jaca op�tu otpornost, prevencija bolesti - rak, aids, psorijaza, kolagenoze), Detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), Antioksidans (slobodni radikali), Antivirusno (herpes i ostalo), Baktericidno (uni�tava bakterije), Fungicidno (gljivice - Candida i dr.), Antiflogistik (upalni procesi svih sistema), Analgeticno (smanjuje bolove), Adstrigentno (ste�e povr�inu ko�e i sluzoko�e), Laksantno (reguli�e stolicu), Stimulans (reguli�e status psihe) i Antidijabeticno (smanjuje nivo �ecera). Upotreba

Ako se gel Aloe vere pije kao napitak (oralna upotreba), deluje dobrotvorno na mnogobrojne funkcije organizma:

- jaca imunolo�ki sistem

- smanjuje upale

- uni�tava viruse, bakterije, gljivice, parazite, licinke i spore

- detoksifikuje organizam

- podstice metabolizam i delovanje svih organa: jetre, �uci, bubrega, srca, �ivcanog i sistema za varenje, ko�e, ociju�

- poma�e kod odvikavanja od pu�enja, alkohola i opojnih droga.

- Kod lokalne upotrebe u obliku krema, sprejeva i kapljica idealno je sredstvo za: negu ko�e, alergije, zaceljivanje rana i opeklina, zaustavljanje krvarenja iz rana, kod bolova u zglobovima i mi�ici- ma, za njegu zubi i usne �upljine (upala desni, paradentoza, afte), negu i bolesti ociju (konjunktivitis, mrena�), za akne, seboreju, peruti�

Delovanje
Podstice varenje, neutralizuje povi�enu �eludacnu kiselinu, uravnote�uje delovanje gastrointestinalnih simbioticnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizira pH stolice, poma�e kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispire �tetne bakterije i cisti crevne resice od naslaga. Na taj nacin smanjuje upale i povecava apsorpciju hranjivih materija.

JETRA I �UC - Pobolj�ava rad jetre, detoksifikuje je i regenerise. Preporucuje se kao dodatna terapija kod bolesti �uci, ciroze jetre, akutnog i hronicnog hepatitisa i masne jetre.

�ECERNA BOLEST - Regulise i sni�ava nivo �ecera u krvi, smanjuje oscilacije �ecera (posebno va�no kod bolesnika na inzulinu).

SRCE I KRVNE �ILE - Jaca srcani mi�ic. Sni�ava nivo kolesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje ucestalost napada angine pektoris.

BOLESTI IMUNOLO�KOG sistemA (TUMORI, RAK, AIDS) - Aloe vera sadr�i faktore koji uni�tavaju tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastuci tumor, acemanan�). Podstice imunolo�ki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje �tetne nuspojave kemo i radio terapije.

ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA - Ubla�ava simptome astme i alergija.

MOKRACNI PUTEVI I PROSTATA - Ubla�ava akutne i hronicne upale, deluje i na bakterije koje su otporne na antibiotike (npr. Escherichia Colli).

RESPIRATORNI ORGANI - Poma�e kod akutnih i hronicnih upala respiratornih organa (upala sinusa, �drela, glasnih zica, pluca itd.).

BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA - Smanjuje upalu, crvenilo, bolove i oticanje zglobova i mi�ica. Deluje je kod uganuca, nategnuca i upala tetiva, modrica� Poma�e kod neuralgija, i�ijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje je kod osteoporoze.

BOLESTI OCIJU - U obliku kapljica za oci uspe�no se upotrebljava kod upale ocne sluznice (konjunktivitis), mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale ro�njace), herpes simplexa�

NEGA KO�E I KO�NE BOLESTI - Izvanredno vla�i ko�u jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja, pomladuje ko�u jer povecava stvaranje fibroblasta 8x br�e nego je to normalno te na taj nacin ubrzava zaceljivanje rana. Izvanredna je za suvu, osetljivu i o�tecenu ko�u; ubla�ava i otklanja staracke pege po rukama. Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema delotvorna je kod psorijaze. ...

ALPSKA RUZA - rhododendron ferrugineum

19.07.2008 22:12

Opis biljke: alpska ru�a ili pjeni�nik planinska je biljka �to raste iskljucivo na visokim planinskim podrucjima. To je zimzelena i trajna biljka �to raste u grmovima. Listovi su ko�asti i jajastog oblika.
S gornje strane listovi su tamnozeleni, a s donje u pocetku �utozeleni, a posle smedji, nalik rdji, i Ijuskavi.
Cvetovi su crvene boje, zvonasti, skupljeni u grozdaste cvatove. ,

Stani�te: Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke: listovi koji se beru neposredno pre cvatnje biljke

Lekovito delovanje: alpska ru�a ili pjeni�nik lekovita je biljka kojom se pospe�uje izlucivanje znoja i mokrace. Koristi se, zatim, u lecenju reumatizma zglobova, bolova u mi�icima, uloga (gihta) i neuralgicnih bolova.

Drugi nazivi: slec, crvena alpska ru�a, gorska ru�a, rododendron

ANDJELIKA - angelica silvestris

19.07.2008 22:16

Opis biljke:
andjelika je dvogodi�nja biljka iz porodice �titarki. Prilicno je nalik kimu i ani�u. Dostize visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdu�no brazdasta, �uplja i plavicaste boje. Razgranjuje se samo na gomjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je �titac sa zelenka-stirn i �uckastobelim cveticima. Ogranci �tica imaju kratke, ?ekinjaste za�titne listi?e. Koren je smedje do crvenkastosmedje boje. Miris korena je jako aromatican i ugodan, a ukus sladunjav, posle o�tar i gorak.U nekim delovima na�e zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L,
I jedna i druga su lekovite osim �to se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromaticnosti i skoro kuglastim, 20-40- zrakastim �titovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugacki. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m., sa mnogo �ila.
Cvetovi cine zelenkasto�uto-bele �titce. Aromaticni, o�tar ukus daje korenu etericno ulje, kiseline valerijane i angelike, te jabucna kiselina. Miris i ukus angelice slicni su mo�usu ili vaniliji. ,

Stani�te: Rasprostranjena je na planinskom podrucju, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara

Lekoviti deo biljke: cela biljka

Lekovito delovanje: caj od listova andjelike greje �eludac, cisti krv i rnokracni mehur. U me�avini s drugim biljkama izlucuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, �eluca i crieva te otklanja trbobolju, nadimanje, dizenteriju, grceve i otvorene i zatvorene �uljeve (hemeroide), sluz u prsirna, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lecenju ko�nih bolesti i osipa. Dobro deluje na �eludac jer pospe�uje izlucivanje sokova za varenje i ostale funkcije. �eludac � ojaca �, pa mo�e bolje da primi i preradjuje hranu. Angelica prvenstveno povecava apetit, pa je i zbog toga , izmedju ostalog, u sastavu mnogih �elucanih cajeva.
Upotreba angelice zavisi od toga �ta �elimo postici. Radi povecanja apetita uzima se 15 minuta pre jela , dakle, na prazan �eludac. Ako se �eli pospe�iti varenje kada je �eludac osjetljiv, uzima se nakon jela.
Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapljice angelice sa medom izvrsno poma�u kod zacepljenosti bronhija i protiv kronicnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Naziv, andjeoski ili sveti koren� dobila je za vreme haranja kuge u Evropi. Zahvaljujuci korenu andjelike, tom prilikom mno�tvo se Ijudi spasilo od tzv. crne smrti..

Kao caj se koristi korenje, ali treba znati da je dugotrajno kuvanje bez dejstva, jer ishlape etericna ulja.
Za upotrebu izvana koristi se alkoholni ekstrakt andjelike - kod ishijasa i bolnih �ivaca, kao preparat za masiranje. Za takvo masiranje jo� je delotvornije ulje od andjelike, narocito kod bolesnih mi�ica ili posekotina.

Za jacanje varenja , jetre, olak�avanje mokrenja, uklanjanje astmaticnih grceva i nadutosti sprema se caj:
1 velika kasika me�avine od jednakih delova andjelike, kicice (Erythraea centaurium), i pelina (Artemisia absinthium) prelije se sa 2,5 dl kipuce vode, poklopi i ostavi tako 5 minuta, procedi. Pije se tokom dana po 1 soljica u gutljajima.

Recept za pripremanje likera od angelike -vespetro-
Uzme se 60 g semena angelike moze se upotrebiti i seckani korencici, 8 g anisa ( Fructus anisi ), 8 g semena komoraca ( Foeniculum officinale), 6 g semena korijandra ( Coriandrum sativum), ukupno 82 grama. Sve lagano zgnjeciti i staviti u 200 g cistog alkohola. Osam dana kasnije
Uzeti jo� pola kg �ecera ( najbolji je gro�dani), rastopiti ga u 1 � 1,5 l vode, pomesati sa predjasnjim alkoholnim rastvorom i procediti kroz cistu krpu ili vatu.

Protiv nadimanja i slabog varenja nema ugodnijeg i boljeg leka. Napitak je zlatno�uckaste boje, a kod pokvarenog ili prehladjenog zeluca pomaze delotvorno , bolje od hemijskih tableta, br�e i bolje.

Drugi nazivi: angelika, andjeoski korijen, andjeosko drvo, kravojac, divlja pirevina, siri�, �iviz.

ANIS - pimpinella anisum

19.07.2008 22:42

Opis biljke: ani� je jednogodi�nja biljka koja izraste od 1/2 do 1 metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlacicama pokrivenu �upIju stabljiku, s okruglasto nazubljenim, srednjim - dvostruko perastim, a gomjim - uskim lancetastim belim cveticima. Najdonji listovi sastoje se od 3 okruglasto urezana listica, srednji listovi su prstenasti, a gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je jajastog oblika, prema vrhu su�en, a sa strana malo stisnut, dugacak 3 do 6 mm. Boja ploda je svetlozelenosiva. Lekoviti delovi biljke: za lijek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme �to se sabire samo po suvom vremenu. ,

Stani�te: Rasprostranjena je na planinskom podrucju.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme �to se sabire samo po suvom vremenu

Lekovito delovanje: seme ani�a djeluje protiv nadimanja, umiruje grceve, jaca �eludac i pospe�uje varenje i odvod �tetnih sokova iz organizma te cisti krv i jaca �ivce. Cisti od sluzi pluca, �eludac, mehur i bubrege, jaca probavne organe, popravlja neurednu menstruaciju te otklanja nesanicu.Mleveni anis brzo gubi ukus i miris, pa ga treba mleti neposredno pre upotrebe.
Takode se koristi u industriji kolaca i slatki�a, kozmetickih proizvoda i proizvodnju likera. Po citavom svetu postoje likeri i rakije s mirisom anisa, poput francuskog pernoa, turskog specijaliteta raki, grckog uza i makedonske mastike. Pravi anis se danas upotrebljava tek u neznatnim kolicinama jer ga je potisnuo zvezdoliki anis koji ima miris i ukus anisa, ali botanicki nije ni u kakvoj vezi s njim.
Anis deluje protiv nadimanja, smiruje grceve i ubrzava probavu. Ako jedete previ�e masne hrane, jake zacine, ili prepr�ena jela, probava se odvija sporije ili je vrlo ote�ana, a jetra trpi. Nemojte se cuditi mucnini nakon preobilnih masnih i zacinjenih obroka. Ostali simptomi (treba paziti kada se javljaju, jer i druge te�e bolesti imaju iste simptome!) su povracanje, glavobolja, vrtoglavica. Pijte tri-cetiri puta dnevno anisov caj s pola ka�icice meda i sve�im listicem mente.

Drugi nazivi: anason, anis, slatki jane�, slatki komorac, slatki kopar, slatki kumin.

BAGREM - Robinia pseudoacacia

19.07.2008 22:46

Opis biljke: Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, rede list (Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list jo� dok je mlad , Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine preneseno je pocetkom 17. vekaiz Severne Amerike u Evropu. Beli miri�ljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlucuju puno nektara, ukusni su sve�i, a specijalitet pr�eni prethodno uvaljeni u testo za palacinke. Plod bagrema je plosnata do 11 cm duga mahuna sa 4-10 semenki bubre�asta oblika. Narodna medicina preporucuje i caj od osu�enih cvetova, koji uz to �to je ukusan, deluje lekovito kod prehlade i ka�lja. U sve�im mahunama i u semenkama ima mnogo belancevina, ugljikohidrata i masnoce. Mahune se mogu su�enjem konzervirati i upotrebljavati kao povrce. Kuvano semenje bagrema mo�e da zameni pasulj, a pr�eno da poslu�i kao zamena za kafu.

Stani�te: ra�iren je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim �umama.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi cvet,,Bagremova kora je otrovna, zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksalbumina robina

Lekovito delovanje: Cvet se upotrebljava u obliku caja (5 na 100) za lak�e iska�ljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva jace lucenje �uci. ..

Drugi nazivi: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cvece, bijela bagrena, bijela draca, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra-tjegac, kruncica, morska draca, nerod, robinija, signojka, stambolska dra�ca, hacija.

BOKVICA MUSKA - plantago lanceolata

19.07.2008 22:49

Opis biljke: Plantago lanceolata nazivaju mu�kom bokvicom, odnosno trpucem mu�kim, dok �enska bokvica ( Plantago major ) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom �enskom ! Prema obliku listova razlikuju se �enska ili �irokolisna bokvica / P. major / i mu�ka , uskolisna bokvica / P. lanceolata /
U medicini se vise ceni muska bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ).bokvica mu�ka ili trputac mu�ki trajna je biljka s prizemnim, uskim, sulicastim, golim i �ilavim listovima. Na listovima je nagla�eno 3 do 5 provodnih �ila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a zavr�ava zeleno-sme?im cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. ,

Stani�te: ra�irena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozracnim �umama.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon �to sazre

Lekovito delovanje: bokvica mu�ka ili trputac mu�ki sadr�i mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u lecenju svih oboljenja organa za disanje, kod vece ili manje sluzne izlucevine. Izvrstan je prirodni lek kod plucne astme, upale plucnih vrhova, ka�lja, hripavca, cak i tuberkuloze pluca..
Za lek se najvise koristi list; od sirokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plucnih unutarnjih bolesti te zenskih bolesti.
Bokvica izvrsno potpomaze u lecenju tuberkuloznih bolesti pluca.
Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, narocito kada se zasladi �ecerom ili medom.
Caj od listova bokvice treba piti �to je moguce topliji.
Najbolje je jedna soljica caja odmah ujutro � nata�te, a zatim 1- 2 soljice preko dana i jo� jedna uvece, pre spavanja. Tako se postize mirna noc.
Sveze zgnjeceno li�ce sluzi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije. takodje se stavljaju oblozi kod vrucih oteklina i rana koje te�ko zarastaju.

Sok od svezeg lisca koje dobro izgnjecimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprecava upalu i ublazava bol. Oblog od lisca hladi noge nakon dugog i napornog hodanja

Sok od bokvice:
200 grama lisca bokvice,,
100 g koprive ( Urtica dioica),
100 g maslacka ( Taraxacum officinale)
100 g stolisnika ( Achillea millefolium ) :
sve se dobro izgnjeci, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na povrsini , dobijenom soku dodaju se dve velike kasike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane koncasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci casica rakije. Pre upotrebe pomesa se sa toplom vodom , pola - pola.

Drugi nazivi: konjska rebra, mala bokvica, koncula, �ilovlak.

BOKVICA ZENSKA - plantago major

19.07.2008 22:51

Opis biljke: prizemni listovi bokvice �enske ili trpuca velikog slo�eni su u obliku rozete, �irokog su jajolikog oblika, na rubovima delimicno ili svekoliko nazubljeni. Na golim listovima istice se uglavnom 7 provodnih �ila. Cvetna stapka je uspravna i okrugla a cvetni klasi? je duguljastovaljkast. ,

Stani�te: bokvica �enska ili trputac veliki mo�e se na?i na zapu�tenim livadama, pustim zemlji�tima, stazama i putovima, ali i u vla�nim grabama od nizina do visokih planinskih podrucja.

Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru samo listovi, a su�e se u tankim slojevima na hladnom i prozracnom mestu

Lekovito delovanje: koristi se kao sredstvo za lecenje rana i cireva jer suzbija upale. Isto kao bokvica mu�ka ili trputac mu�ki, koristi se kao lek protiv ka�lja i za rastvaranje sluzi, iako se u tome daje vi�e prednosti trpucu mu�kom. Koristi se u lecenju bolesti mokra?nog mehura te cireva na �elucu i crevima..

Drugi nazivi: paskavica, pitoma bokvica, �iroki trputac, velika bokvica, bukvica.

BOR - pinus silvestris

19.07.2008 22:53

Opis biljke: beli bor ima stablo koje mo�e narasti vi�e od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mladji, njegove grane i deblo pokriveni su smedje-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smedjom. Grane se �ire u obliku ki�obrana. Iglice belog bora sastavljene su u cupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz �enskih cvetova oblikuju se mali ce�eri, koji u pocetku imaju crvenkastu, a posle smedju boju i postaju drvenasti. ,

Stani�te: beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi su�enjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju vi�e od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva

Lekovito delovanje: mladi izdanci bora koriste se u lecenju zastarelih katara di�nih putova, promuklosti, ka�lja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lecenju astme te u lecenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grceva izazvanih �ucnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lecenje odredjenih boles.ti, iako redje koriste se i ce�eri..

Drugi nazivi: beli bor, cam, divlji bor, lucevina, �umski bor.

BOROVNICA - vaccinium myrtillus

19.07.2008 22:56

Opis biljke: borovnica je malen grm sa cvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinacni cvetovi nalaze se u pazuhu lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloru�icaste boje. Plod je socna crnomodra boba velicine gra�ka, koja na vrhu zavr�ava kru�nom udubinom. ,

Stani�te: borovnica u velikom mno�tvu pokriva tlo crnogoricnih i belogoricnih �uma.

Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i
su�e se na senovitom i zracnom mestu. Plodovi se sabiru Ieti, nakon sazrevanja, a su�e se na suncu

Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokracne kiseline te za lecenje kod povracanja, proliva, �elucanih grceva, ka�lja i �ecerne bolesti. Bobe se upotrebljavaju u lecenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita..Listovi predstavljaju vazan narodni lek protiv �ecerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego �to sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Caj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove su�imo u tankim slojevima u hladu ili u pecnici na 40 stepeni C.

Listovi preliveni vrelom vodom ubla�avaju upalu mokracnog mehura i mokracnih kanala.

Bobice jedemo sve�e ili osu�ene i ulo�ene u rakiju. Su�imo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili mermeladu.
Sok je najbolji za grgljanje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i �drela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, narocito kod male dece, dok sve�e deluju kao blagi purgativ. Na taj nacin poma�u kod zatvora.
Borovnice uticu na vid i cuvaju ocnu mre�nicu. Osu�ene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leci �elucani i crevni katar, poma�e kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita.

Drugi nazivi: borovinka, borovnjaca, brusnica, crna borovnica.

BOSILJAK - ocimum basilicum .- asea aranion - athelas

19.07.2008 22:59

Opis biljke: bosiljak je jednogodi�nja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju �iljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Vi�ebojni su, beli, ru�icasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu ,

Stani�te: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U ju�nim delovima Evrope ponegde se mo�e naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra za�ticena stani�ta. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih jo� nedovoljno istra�enih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo �iroku primenu kod lecenja ljudi i �ivotinja. Primenjuje se kod lecenja upala (�eluca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najce�ce se primenjuje u obliku cajeva.

Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje �ivaca, grceva u �elucu,lak�e mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za pobolj�anje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi.Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih jo� nedovoljno istra�enih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo �iroku primenu kod lecenja ljudi i �ivotinja. Primenjuje se kod lecenja upala (�eluca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najce�ce se primenjuje u obliku cajeva..

Drugi nazivi: bosiljak, bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan.

BRESKVA - Prunus persica

19.07.2008 23:01

Opis biljke: Breskva (Prunus persica) je veoma rasirena vocka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska �ljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo.Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grcke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, dzemova kao i za susenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od pocetka juna do septembra. U plodu breskve ima secera, karotina, vocnih kiselina, belancevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvozdja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciscenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i cajeva od breskve. Od vitamina, ove vocke su prava riznica beta-karotina (to jest provitamina A) � u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44 miligrama. Tu je i vecina vitamina grupe B, ukljucujuci folacin (B9) i nijacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10 mg% u breskvama, upola u nektarinama), Vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin H), kojeg ima 0,4 mikrograma..

Lekoviti deo biljke: Plod, cvet i list.

Lekovito delovanje: Vazno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naprama jedan, zbog cega su ove aromaticne i socne vocke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje �ucne kese. Sok od breskve preporucuje se onima sa srcanom aritmijom, smanjenim lucenjem �eludacne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za ci�cenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporucuju se dijabeticarima i alergicnim osobama.. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremecaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje �ivaca i uopste za rad probavnih organa.

Protiv povracanja u periodu trudnoce - caj pripremati navecer, 50 grama osusenog breskvinog lisca
preliti sa 5 dcl vrele vode, pustiti poklopljeno dok se ne ohladi, procediti i preko noci ostaviti u
frizideru, ujutro zagrijati i uzimati ujutro na prazan zeludac, pa zatim ista kolicina svaka 2 sata

BRESKVIN CAJ
za jacanje jetre, zeluca i pluca
Breskvin caj se pravi tako sto se 30 grama cveta
prelije s pola litra kljucale vode ili mleka.
Kada odstoji 5-10 minuta, procedi se
i pije triput na dan po jedna solja.

DIURETIK
Uzeti 30 grama breskvinog lisca i 30 grama cveta.
Preliti ovu mesavinu s litrom kljucale vode
i ostaviti da stoji 15-tak minuta.
Procediti i piti umesto vode.

ZA NEGU LICA
Sminku i necistocu s lica treba skinuti bademovim uljem,
a zatim staviti masku od svezih, zrelih bresaka.
Nakon 20 minuta masku skinuti i lice oprati
u mlakom caju od breskvina cveta.
Posle nekoliko ovakvih "tretmana"
koza postaje cista i glatka.

BROKULA - Brassica oleracea L. Var.botrytis

19.07.2008 23:04

Opis biljke: Brokulu jedemo vec vi�e od 2000 godina! Ona je vredan izvor vitamina i minerala . Naziv brokula dolazi od italijanske reci "brocco", �to znaci ogranak. Brokula se smatra izvornim oblikom karfiola.
Uzgaja se radi sredi�njeg i postranih zelenih cvetnih izdanaka sme�tenih na razgranatoj i mekanoj cvetnoj stapci. Sredi�nji su cvetovi slicni glavicama karfiola no ne toliko zbijeni. Promer cvata mo�e biti i do 15 centimetara, neke sorte imaju ljubicastu boju cvata.. ,

U 100 grama svje�e brokule ima 91% vode, 0,34 g lipida, 324 mg fosfora, 6,08 g ugljikohidrata, 2,7 g vlakna, 2,02 g �ecera, bjelancevina ima 2,7 g, vitamina A 68 mg, vitamina C 76 mg, mangana 0,20 mg, natrijuma 22 mg, kalcijuma 52 mg, i gvozdja 0,96 mg.
Zbog svoga hemijskog sastava i bogatstva vlakana, brokula povoljno deluje na varenje, ujedno je odlican antioksidant. Poma�e u prevenciji ocne mrene i srcanih bolesti. Zbog termolabilnosti vitamina C brokulu treba u�ivati sirovu. Dokazano je da brokula sadr�ava razlicite biolo�ki aktivne sastojke i spojeve, te antioksidanse, koji smanjuju rizik obolevanja od nekih tipova raka i srcanih bolesti.
Brokula sadr�ava sulfurafan koji potice prirodne obrambene mehanizme organizma u borbi protiv raka �eluca i debelog creva.
Laboratorijska ispitivanja pokazala su da vitamini s antioksidacijskim ucinkom kojih ima u vocu i povrcu ( narocito vitamini C i E), kao i drugi antioksidanti , suzbijaju nastanak aterosklerotickih ateroma u krvnim �ilama. Vlakna i neke druge materije koje sadr�i brokula, ali i salate od svje�eg zelenog povrca, po svemu sudeci poma�u u sprjecavanju brojnih oblika raka ( creva, pluca, �eludac, jednjak, gu�teraca, dojke)�

Ljudi ne razmi�ljaju o raku dok ga ne dobiju. Koncentrat brokule sadr�i dovoljno aktivne materije iz grupe glukozinolata da za�titi od NEKIH vrsta raka. Po efikasnosti u lecenju i preventivi na prvom mestu je brokula, zatim klice brokule, zatim kelj i mladi luk i na kraju crveni kupus. Najsna�nija materija u preventivi lecenja raka sulforafan koji u molekuli sadr�i sumpor, koji ima produ�eno delovanje, toplotno je otporan, ali nije otporan na proces starenja brokule, zbog cega nakon 3 dana stajanja njegova koncentracija i aktivnost naglo opadaju. On je indirektni antioksidant, dakle podr�ava antioksidantno delovanje slicnih materija ( tokoferoli � vitamin E, te koenzim Q-10). Gram suvog ekstrakta klica brokule sadr�i 324-424 mg sulforafana.
Dakle, ako ni�ta drugo, uvrstite brokulu u svoju prehranu kao preventivu u borbi protiv raka, jer kad se rak pojavi, onda se tra�i spas u lekovima, zracenju i operaciji...

Drugi nazivi: kaulin, kavulin

BUNDEVA - Cucurbita pepo L

19.07.2008 23:06

Opis biljke: je jednogodisnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta.
Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojacani. Tako nam se bundeva vraca zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ubla�avanje tegoba uvecane prostate i pozitivni efekti su potvrdeni.Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji moze biti tezak i preko 10 kilograma, vec i zbog uljevitih semenki iz kojih se pravi lako varljivo ulje. To su jednogodi�nje biljke sa �upljim, po nekoliko metara dugim vre�ama. List im je �irok, na dugackim peteljkama. Izrazito �uti cvetovi bundeva privlace pa�nju. Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Iz semenki se vadi ulje. Zbog masovnosti setve i dobrog medenja bundeve su va�na pa�a za pcele. Cvatnja pocne u junui traje do mrazeva. Glavnu pa�u daju u julu i avgustu. Bundeve cvate rano u zoru. Cvet je otvoren do 10-11 sati, onda se potpuno zatvori. Svaki dan cvate drugi cvetovi.Bundeva sadrzi u sebi masnog ulja, pektina, belancevina, secera, karotena, manganove soli, vitamina C,fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline.

�uckasto ili narand�asto meso bundeve sadr�i niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih kolicina belancevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina A, C i vitamina B grupe - B1, B2, B3, B6, zatim niacina, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka (kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvo�da). A tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna. �to se tice energetske vrednosti, ona nije visoka: u 100 grama ploda ima samo oko 30 kalorija, tj. 126 kJ.

Seme bundeve, koje se takode cesto koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko dvadeset puta vecu kalorijsku vrednost od ploda, po�to sadr�i vi�e belancevina, ugljenih hidrata i masti. Ali, i tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najvi�e ima fosfora i gvo�da), kao i niz drugih za�titnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog.

Bundeva se moze jesti pecena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu.Svakodnevna kura, koju cine svez sok, kuvano ili pecenobundevino meso, pokazalo se dobro u lecenju psorijaze.Kostice od bundeve, oguljene presne ili pecene odlicno su sredstvo protiv crevnih parazita. I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena u domacem jelovniku sto je prava steta.

Lekovito delovanje: U narodnoj medicini se plod bundeve preporucuje kao diuretik, za izbacivanje suvi�ne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili be�ike. Smatra se i da je odlicna dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima �eluca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporucuje kuvana i pecena bundeva ili sve�e ocedeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro cini i obolelima od psorijaze.

Seme bundeve je, takode, lekovito i najce�ce se preporucuje kao efikasno i ne�kodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljicare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olak�ava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba lju�titi. A kada se lju�ti seme obicne bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta poko�ica na semenu, po�to se u njoj nalazi najvi�e lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadr�e seme bundeve.

Protiv glista i pantljicare: treba ujutru, na prazan �eludac pojesti istucane semenke sa malo meda (mo�e i bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, ona veca od 30 do 150, a odrasli od 300 do 400 grama semenki. Dobro je da se posle pola sata popije ka�ike ricinusovog ulja i zatim ni�ta ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati.

Obolelima od psorijaze preporucuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pecenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok.

Za lecenje rana, opekotina ili ispucale ko�e narodna medicina preporucuje mazanje uljem od semena bundeve (mo�e se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).

Obolelima od zapaljenja bubrega ili be�ike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je zacinjen ka�ikom-dve pavlake, ali bez soli.

Za ubla�avanje bolova od pro�irenih vena dobro je da se sve�e strugana bundeva stavi kao oblog na obolela mesta i dr�i �to du�e.

Osim sto daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare, olaksavaju mokrenje i pomazu kod uvecane prostate.
Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranjaosusite i ostavite na hladnom i suvom mestu.
Kada se ljuste treba paziti da se ne skine sivozelena pokozica u njoj su najvredniji lekoviti sastojci.
Deci se daje 150-200 grama sveze ociscenih semenki istucanih i pomesanih sa medom - odjednom,
a odrasli uzimaju ujutru na gladan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kasiku ricinusovog ulja s crnom kavom. Nista drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi neka uzme narendanu sargarepu.

Bundeva skida bradavice
Pazljivo uzeti prasnike iz sredine cveta bundeve, malo zgnjeciti i time trljati dvaput dnevno bradavicu.
Ponavljati dok bradavica ne otpadne.

Sok od bundeve
Stoga je mnogo korisnije u svakodnevnoj ishrani putem raznovrsnog voca i povrca obezbediti za�titu i preduprediti poremecaje. Tako, na primer, za za�titu prostate treba obezbediti u svakodnevnoj ishrani: med, polen, seme bundeve... U napitke, kroz koje se obezbeduju vitamini i minerali, uvrstite i sok bundeve:
- limuntus - 2 kes
- prirodni ekstrakt kajsije - 2 kes
- voda - 7 lit
- �ecer - 2 kg
- bundeva - 3 kg

Oci�cenu bundevu staviti u �erpu i naliti vodu, kuvati dok bundeva ne omek�a. Ispasirati bundevu sa tom vodom, dodati sve ostalo, izme�ati da se istopi �ecer i sipati u fla�e.

Drugi nazivi: bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva,buca, tikva, budimka, bela ludaja, dudanja, bundevka, zuta tikva.

CELER - apium graveolens

19.07.2008 23:11

Opis biljke: celer je dvogodi�nja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad mo�e biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranjena, a dose�e visinu od 40 do 80 cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listici klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospesuje polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti.
Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris, takodje sluze kao zacin. Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi.,

Stani�te: celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podrucju i na vla�nim podrucjima gotovo cijele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Dr�i se da je divlji celer otrovan te ga zato ne upotrebljavamo u lecenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer dr�i se da je veoma znacajna lekovita biljka.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren vrtnog celera

Lekovito delovanje: Za lecenje astme, katara pluca, promuklosti, bolesti zivaca, mokracnih puteva, bubrega,
gihta, reume, poboljsanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji,
jacanje zelucaceler se koristi u lecenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, kronicnog katara pluca, grceva u prsnom ko�u, �to su povezane s osecajem straha, nadutosti, slabosti �eluca, pomanjkanja apetita i bolesti koje su uvetovane nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer pobolj�ava krv i cirkulaciju krvi.

Caj od celera za protiv reume
U litri vode kuva se 40 grama celerovog lisca nekoliko minuta.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi.
Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja.

Celerom protiv bubreznih bolesti
Protiv bubreznih tegoba treba piti sok od svezih listova celera, sam, sa medom ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno.

Drugi nazivi: ak, cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.

CESTOSLAVICA - Veronica officinalis

20.07.2008 19:29

Opis biljke: Cestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10�35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeci (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (rede beli sa ru�icastim �ilicama) i udru�eni u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Rizom puzi u zemlji i iz njega koso, delimicno poleglo izbija stablo.Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili cestoslavicu, nazvali su je �lekom sveta". Njene lekovite mo�ci su se tako brzo proslavile, da su u�le i u poslovicu. Kad bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali neku znacajnu licnost, rekao bi za nju da ima �toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika". Njen cvet, koji se koristi kao lek, ima latice koje opadaju i na najmanji dodir. Nemci su duhovito nazvali ovaj cvet �mu�ka vernost" (Mannentreu). Cestoslavica je izvanredno sredstvo za ci�cenje krvi, a samim tim leci i ko�ne bolesti. Pome�ana sa sve�im koprivinim vr�cima, u stanju je da izleci cak i hronicni egzem. Delotvorna je kod starackog svraba, tu joj skoro nema premca. . .

Stani�te: Raste po vla�nim mestima i �umama do 1.000 m nadmorske visine. Ukusa je gorkog i pomalo oporog. .. .

Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se biljka u cvetu (Veronicae herba). Sadr�i tanina, nepoznat alkaloid, nekoliko heterozida , saponozid, gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, etarskog ulja i �ecera.

Lekovito delovanje: . Cestolavica je narodni lek za lecenje raznih bolesti.

1. Za lak�e iska�ljavanje sluzi (katar): po 30 g razgona, podbela i moraca i 10 g korena ljubicice se pome�a. Tri supene ka�ike sme�e popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, zasladi medom i pije toplo svaka 2 sata po l ka�ika.

2. Za umirivanje napada ka�lja (protiv nadra�enja, zacenjivanja): po 20 g razgona, cveta sleza i podbela, name i miloduha se pome�a, pa se po stupi kao pod 1. 3. Protiv zatvora: po 30 g li�ca belog jasena i suvih �ljiva i po 20 g razgona i sladica se pome�a. Dve supene ka�ike sme�e kuva se 15 minuta u 400 g vode, ostavi 2 sata d pola popije izjutra, a pola uvece.

Potpoma�e i olak�ava varenje i rad creva, a sprecava i proliv. Za umne radnike prava je blagodat ako pred spavanje popiju �olju caja od ovog cveta. On jaca memoriju i poma�e protiv vrtoglavice, deluje umirujuce. Otklanja i pojave �blokade memorije". Kad se pome�a sa celerovim korenom, deluje protiv nervne slabosti i odlicno je sredstvo protiv depresije. Njeno polje delovanja se prostire i na reumatske bolesti, gde je vrlo efikasna, leci i pesak u be�ici, kao i �uticu. Sve� sok takode leci egzeme, a tinktura deluje protiv kostobolje. Zbog svih navedenih osobina, svako bi trebalo da napravi cajnu kuru jednom godi�nje. Ona deluje kao preventiva protiv zakrcenja krvnih sudova i daje telu elasticnost. Caj: 1 ka�cicu trave preliti sa 1/4 l kljucale vode i pustiti da odstoji krace vreme. Sve� sok: oprati sve�e cvetove i jo� mokre odmah iscediti. Cuva se u boci u hladnjaku. Pije se protiv egzema jedna ka�icica 2-3 puta dnevno. Tinktura: dve pune ka�ike veronike u cvetu, usitnjene, staviti u 1 litar rakije i dr�ati na suncu 2 nedelje.

CVEKLA - beta vulgaris

20.07.2008 19:31

Opis biljke: iz osnovne biljke, koje je pradomovina obala Sredozemnog mora, proiza�le su mnoge kulturne sortne repe. Iz pocetnog tankog korena, stoletnim uzgajanjem dobiven je gomoljasti podzemni deo biljke. Iznutra je crvene do krvavocrvene boje, a stabljika i listovi su kod vecine sorti crveno nahukani. .poreklom je sa obale Sredozemlja.
Ova dvogodisnja biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lisca spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se citava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata vitaminima i mineralima, lako probavljiva, moze se uzimati bez ogranicenja i opasnosti od stetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belancevinama, mastima i ugljenim hidratima, cvekla sadrzi gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvozdje, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znacajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12, izuzetno retkog u namernicama biljnog porekla a tako vaznog za vegetarijance. Zahvaljujuci prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku od cvekle, a utice i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slucajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda cini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov visestruke lekovitosti ove biljke cine ipak betanin i betain, jer podsticu razmenu materija, regulisu krvni pritisak, smanjuju holesterol,
odrzavaju krvne sudove, podsticu rad jetre... ,

Stani�te: uzgaja se u povrtnjacima.

Lekoviti deo biljke: Lekoviti dio biljke: za lek se
upotrebljava podzemni deo biljke. Sabire se u jesen, . Pohranjuju se u umereno tople prostorije. Ako se cuva na odgovarajuci nacin, cikla se mo�e sacuvati do iduceg letae

Lekovito delovanje: osnovno delovanje cvekle je u suzbijanju tumora i lecenju leukemije. Zatim, u lecenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u pocetnom stadiju. Osim toga, koristi se za regulisanje krvnog pritiska, osobito kod bolesnika s niskim ; povoljno utice na zivce i rad mozga. Za sve vrste lecenja koristi se sveze cedjeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle mo�e se dobiti 700 do 750 g soka. Cvekla je, nadalje, korisna u lecenju slabokrvnosti, posebno kod dece i mladih osoba, a pospe�uje rad zeluca, creva i zuci.

SOK OD CVEKLE
Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Od 1 kilograma cvekle dobije se otprilike 700 grama soka. Cveklu treba tanko oljustiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod tezih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljsanje smanjiti na 1/4 litre.

Drugi nazivi: crljena blitva, cveka, cvekla,cikla, crvena repa.

CICAK - arctium lappa

20.07.2008 19:33

Opis biljke: cicak je dvogodi�nja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranjena stabljika visine od 1 do 1 1/2 metar. Listovi su sve manji iduci prema vrhu stabljike. Cvate u glavicama s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cveticima, �to imaju kukice pomocu kojih lako prianjaju za odecu.

Stani�te: raste uz putove, na livadama i neobradjenom zemlji�tu.

Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodi�nje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su jo� mladi, a seme kad sazre

Lekovito delovanje: koren cicka deluje protiv otrovno, pospe�uje izlucivanje mokrace i znoja te cisti krv. Isto tako koristi se u lecenju venericnih bolesti, svih vrsti cireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja �ivom. caj od mladog li�ca koristi se u lecenju katara �eluca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, cireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme cicka koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time �to seme jace deluje. Seme cicka koristi se za pravljenje cickova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme cicka nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Takodje, koren i list koriste se i kod upale i cireva �eluca, koriste se kod pospe�ivanja znojenja, kod varenja, poma�u u ubla�avanju reume, ko�nog ekcema, li�aja, osipa, gnojnih rana i skorbuta.
Suv koren stucan u prah i pome�an sa jestivim ( maslina ) uljem, leci gnojne rane kada se njime nama�u.
Protiv reume koristi se caj od cickovih semenki.
Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kasika sitno narezanog korenja i li�ca kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno
10-15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kasike dvaput dnevno, ujutro i uvece.
Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, mo�e se uzimati po �oljica ujutro i uvece.
Prah od suvog korena pome�an sa zecjim lojem izvlaci strana tela iz rane.
U slucaju poremecaja licnog �ivca ( Nervus facialis ), kada se usta iskrive, zdrobi se sve� koren i li�ce sa donjim delom stabljike cicka i privije na zdravu stranu.
Kod gnojnih procesa usne �upljine grglja se a cirevi se i rane ispiraju , a osip po ko�i obla�e odvarom �od cickovog li�ca, koje ima osobinu da hladi. Na 1 litru vode uzme se 1 dag. su�enog li�ca i pije ujutro i uvece po 1 �oljica.
U vinu skuvano li�ce cicka leci od mokracnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan cickov koren ( ili prah ) od suvog korena, pome�ano sa medom.
Kada se koza glave dobro opere cajem od cickova korena, a svaki drugi dan namace cickovim uljem, stimulise rast kose, ako je koren zdrav. Za caj se na jednu litru vode uzima 1 velika kasika isecenog korena i skuva.Pome�aju se jednaki delovi toga caja i sirceta ( jabucni ) pa se time natrlja ko�a glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose.

RECEPT ZA CICKOVO ULJE.
�aka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri cetvrt litre ulja ( najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo ), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno muckanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo cepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbu�ene sitne rupice.

MAST OD CICKOVOG KORENA :
Dobro se ocistiti i opere cickov koren. Narezemo ga na male komadice i iz njih istisnuti �to vi�e soka Pripremiti kvalitetnu i cistu, nesoljenu svinjsku mast. Kolicina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim me�anjem treba postici gustu ka�astu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku ( nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i cuvati u frizideru.
Nekoliko puta na dan nanosi se na opecenu ko�u, a koristi se i kod cireva, rana i li�ajeva.

Drugi nazivi: cicak zeleni, gorki lepuh, konjski cicak, lepu�ina, podlanica, repuh, veliki cicak, veliki lepuh.