KUVATI NIJE TEŠKO, KADA ZNATE ŠTA!

   Bookmark and Share       Pridružite nam seRegistracija - PrijavaPrijava
Početna strana Leksikon U Leksikon
Pretraga po početnim slovima
Sva slova | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | Ostala slova

U

Ukupno definicija: 1 .

Za štampu Preporuči Uskrs, praznik nad praznicima

„Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu!” „Hristos vaskrse“ pozdravljaće i otpozdravljati sa „Vastinu vaskrse“ pravoslavni vernici u narednu nedelju, 27. aprila. Tog dana ove godine je Uskrs, svetkuje se vaskresenje Hristovo, najveći je hrišćanski praznik u godini. U njemu se slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće svih živih. Vernici neguju običaje uoči Uskrsa, na sam dan i posle praznika. Međutim, zbog radosti koju ovaj praznik nosi, naročito deci, Uskrsu se obraduju i oni koji ga ne praznuju iz religioznih razloga. Radost u srcu, praštanje u duši i lepota u oku deo su uskršnjeg praznika svake godine. Podelite lepotu i radost sa najbližima, opostite bližnjima i uživajte u darovima življenja. „Lisa” vam poklanja nešto više podataka o praznovanju, istoriji i tradiciji kod pravoslavnih o Uskrsu, to jest Vaskrsu. Rimokatolici praznik nazivaju Uskrs, jer je Hrist uskrsnuo, dok je kod pravoslavnih ispravno da se praznik zove Vaskrs, jer oni izgovaraju vaskrnuće Hristovo. U istočnim krajevima i Makedoniji ovaj praznik se zove Velikden, a u zapadnim Vizam. Uskrs je prolećni praznik, pa označava i početak novog buđenja prirode. Zato je ovo jedini praznik koji se i po običajnim i po crkvenim propisima ne mora obeležavati u kući, već se može porodično odlaziti u prirodu i praznovati. Posebnu draž prazniku daju crveno bojena i šarena jaja. Ona imaju višestruko značenje. Uskrsu prethodi sedmonedeljni veliki, časni post, kojim se vernici pripremaju za praznik i za pričešće. Post ima i duhovnu i telesnu stranu. Telesni je uzdržavanje od teške i mrsne hrane, a duhovni od grešnih želja, misli i dela. Pored toga, prethodi mu i nekoliko manjih praznika: VRBICA (Lazareva subota) U subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja, desilo se čudo Lazarevog vaskrsnuća. Toga dana, kao sećanje na radost koju su pokazala jerusalimska deca u susretu sa Hristom, slavi se praznik Vrbica. U hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele grančice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, grančice se nose u domove i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila. U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najviše dece. Ona su obučena u nova i svečana odela, u rukama drže grančice vrbe, a o vratu nose male zvončiće, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira. CVETI Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Hrist je pošao sa svojim učenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik Pasha. Kada je Hrist na magarcu ušao u Jerusalim, dočekan je oduševljenim uzvicima i pesmom naroda. Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje haljine ili grančice sa drveća. VELIKI PETAK Na ovaj dan Hrist je osuđen, razapet na krstu i sahranjen. Veliki petak, crkva i verujući posvetili su spomenu na Hristova stradanja. U crkvama je najpotresniji događaj toga dana celivanje plaštanice, koju sveštenici iznose na sredinu hrama, polažu je na uzvišenje koje simbolizuje Hristov grob. U svečanoj tišini hrišćani na plaštanici celivaju Hristove rane. Toga dana umesto zvona u crkvama se udara u klepetalo. Sledi jutrenje na Veliku subotu, kada se plaštanica iznosi i tri puta nosi oko hrama, kao prilikom pogreba. Posle toga sledi pashalna noć. Kada izbije ponoć sveštenici noseći sveće izlaze kroz glavna oltarska vrata. Na dan praznika Na vaskršnje jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sveštenikom ide u Litiju oko crkve. Posle trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik sa krstom, svećom i kadionicom peva tropar Vaskrsa: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju se dveri i ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov. Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sledi uskršnja liturgija. Na kraju liturgije svi vernici se pozdravljaju rečima: „Hristos vaskrse”, i potvrđuju svoju veru sa: „Vaistinu vaskrse!” Uz ovaj praznik pravoslavni u Srbiji su očuvali i niz narodnih običaja i verovanja, dali mu i etnološko, sociološko i religijsko značenje. U mnogim krajevima održao se običaj da se svaki čovek kada se na Uskrs probudi, protrlja crveno obojenim jajetom po licu, verujući da će tako bit zdrav i rumen. U mnogim mestima uobičajilo se da se za ovu priliku odvaja jaje koje je prvo obojeno te godine. U Levču i Temniću su se za Uskrs umivali vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci su davali da otpiju gutljaj crvenog vina radi zdravlja. Prema narodnom običaju uskršnje jaje nije valjalo nositi za stokom, pa zato čobani nisu za Uskrs uzimali šareno bojena jaja. Naročito se izbegavalo nošenje i uzimanje cvenih jaja da se stoka ne bi međusobno klala i krvila. Jedan lep običaj održao se i u srpskim varošima i na selu, a to je da svaki ukućanin za Uskrs treba da dobije novu obuću i odeću, ili bar nečim da se ponovi. Na Uskrs počinje da se jede mrsna hrana. U Šumadiji se ovog dana u svakom domaćinstvu klao brav. U Homolju se po pravilu klalo prase, ako je Uskrs pre Đurđevdana, a jagnje ako je posle Đurđevdana. U mnogim selima i varošicama bio je običaj da se meštani okupe na zajednički uskršnji ručak, obično kod osveštanog drveta ili crkve, a posle se vesele pesmom i kolom. U sva ti uskršnja dana i danas se ponekad održavaju mesne svetkovine – zavetine ili litije. Uskrs je i prvi praznik koji se slavi od apostolskih vremena. Kao središnji praznik crkvene godine, on se u liturgiji slavi punih pedeset dana, do Duhova. Istorija u svetlu Biblije Prema jevanđeljima Isus Hrist je izdahnuo razapet na krst na jevrejski dan spremanja, koji hrišćani svetkuju kao Veliki petak. Istog dana Hrista su njegovi učenici Josif i Nikodim sahranili, izmolivši dozvolu od Pontija Pilata da ga skinu sa krsta. Treći dan, u nedelju, kada su mironosice stigle pred pećinu u kojoj je Hrist bio sahranjen, na grobu su našle belog anđela, otvorenu kamenu ploču, koja je pokrivala stenu groba, usnule stražare Pontija Pilata koji su čuvali grob i prazan grob. Tada se Jerusalimom i Izraleom a potom i svetom prenela vest o Hristovom vaskrsnuću. Uskrs Hrišćani nisu od početka svetkovali u isto vreme u godini. Da bi se obeležavanje ovog praznika datumski ujednačilo, car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine. Na tom saboru osuđeni su oni hrišćani koji praznuju Uskrs istovremeno sa Jevrejima sa Pashom. Pravilo koje je crkva ustanovila jeste praznovanje u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca posle prolećne ravnodevnice. Prema tome Uskrs, zavisno od pojave punog meseca, nakon prolećne ravnodnevnice može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po gregorijanskom kalendaru. U ovom drugom slučaju Đurđevdan pada na Veliki petak. Pravoslavna crkva je ostala dosledna ovom pravilu određivanja padanja datuma Uskrsa, a katolička je odstupila od ovog pravila 1583. godine, pa je nakon milenijuma istovremenog svetkovanja kod svih hrišćana, prekršena odluka Nikejskog sabora. Praznični kalendar Uskrs je pokretni praznik, koji uvek pada u nedelju. U kalendarskom pogledu, Uskrs je osnova hrišćanske godine, jer se prema njemu, kao prema glavnom pokretnom prazniku pomeraju dani i praznici u prvom delu godine. Od pripremnih sedmica za uskršnji post, pa sve do petrovskog posta. Taj pokretni deo kalendara najranije može početi pripremnim sedmicama za post u trećoj sedmici janura, a poslednje sedmice ovog pokretnog perioda mogu biti početkom jula, kada najkasnije mogu pasti Petrove poklade. Šareno jaje uskršnji simbol Domaćice i deca šaraju jaja trudeći se da svako bude što lepše i drugačije. Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku vaskršnjeg posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštačkoj boji. Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena... U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, čuvar polja od leda), izmamak... Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči. Kod nas se u Mokrinu održava svake godine „svetsko prvenstvo“ u tucanju jajima. Početak običaja farbanja jaja za Uskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je sveta Marija Magdalena, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je rečima: „Hristos vaskrse!” Od tada i zauvek u dane Hristovog vaskrsenja odgovor je: „Vaistinu vaskrse!” Jaje je simbol života i plodnosti, a za njega su vezana mnoga narodna verovanja. U predanjima i mitovima mnogih naroda ono se pojavljuje kao simbolj Vaseljenje koja je nastala iz jajeta. Simbolizje stvaralačku snagu božanstva i prirode. Po starom kineskom verovanju i sam čovek nastao je iz jajeta. U drevnoj indijskoj kosmogoniji kaže se da je iz zlatnog jajeta iznikao tvorac iz koga je nastao svevišnji bog Brama koji stvori nebo i zemlju. U narodnim verovanjima i običajima u Srbiji uskršnje jaje ima veliki značaj. Naši preci su vrlo dobro znali kojim biljem mogu omastiti - obojiti uskršnja jaja. U crveno su bojena jaja kuvanjem - broća, zatim varzilom, žuto-crveno - kuvanjem ruža, crveno mrko - kuvanjem u listovima mente, svetlocrvenkasto - šljivove kore. Žutu boju daju kuvana lukovina, mlečika, kukurek, kopriva, dud, dunja, smreka, breza... Mrku boju daje orahovina, cerovina i ceđ, zelenu seme koprive i koren patlidžana, a plavu divlji zumbul....

Komentari ?

Online ...
Trenutno online: 16 korisnika
(1 korisnik/a na sekciji Leksikon)
Članovi: 0
Gosti: 16

detaljnije...