KUVATI NIJE TEŠKO, KADA ZNATE ŠTA!

   Bookmark and Share       Pridružite nam seRegistracija - PrijavaPrijava
Početna strana Leksikon O Leksikon
Pretraga po početnim slovima
Sva slova | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | Ostala slova

O

Ukupno definicija: 2 .

Za štampu Preporuči Orah

Čisti krv, leči plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokože, upalu očiju, uništava crevne parazite, jača mišiće, otklanja probavne smetnje, jača vid, štiti od opekotina pri sunčanju. Orah (Juglans redia L.) je voćka poreklom iz istočnog Mediterana. Raste samonikla a uzgaja se u toplijim krajevima evropskog kontinenta. Koristi se svež list, mlada ljuska ploda, zelen i zreo plod. Bere se od početka maja do kraja septembra. Jezgro orahovo sadrži u sebi najviše ulja (55-65 %), zatim visokovrednih belančevina (15 %), isto toliko ugljenih hidrata, a bogato je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima B i C. Nedozreli plodovi oraha izuzetno su bogati vitaminom C (čak 1 800 miligrama askorbinske kiseline) ali se tokom sazrevanja znatno smanjuju. Zeleni orasi se bere u julu, ukuvavaju u kompot, marmeladu i slatko ili se konzerviraju na druge nacine. Takođe, od mladih orahovih plodova se prave lekovite tinkture. Orahovo lišće, u kome ima mnogo vitamina C, višestruko se upotrebljava: za spremanje lekovitih čajeva protiv mnogih bolesti (kožnih bolesti, crevnih parazita), za pravljenje vitaminskih koncentrata, fermentiranih napitaka...U lekovite svrhe koristi se i sitno mleveni prah orahovog jezgra (protiv nadimanja) sa malo vina. U narodnoj medicini se veoma mnogo koriste i sirupi od nezrelog orahovog ploda ili mlade kore.

Komentari ?

Za štampu Preporuči Orah

Opis biljke: orah je stasito drvo visine do 25 metara. Listovi su nepamo perasti, u pocetku malo crvenkaste boje. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Zenski cvetovi razvijaju se pojedinacno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima.. Stanište: orah potice sa Dalekog istoka i iz Male Azije. U šumama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature. Lekoviti deo biljke: u prolece se skuplja lišce, nezreo plod u junu, a zreo u jesen. Lekovito delovanje: caj od mladog lišca uz dodatak meda koristi se za cišcenje, poboljšanje i jacanje krvi, za jacanje želuca, dobru probavu, zatim, protiv raznih cireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta te za ispiranje i oblaganje upaljenih ociju. Koristan je kod rahiticnih oboljenja kostiju, opste slabosti organizma, krvarenja zubi, bolesti zubnog mesa, oteklina kostiju. Vrlo dobri rezultati postižu se kod bubuljica, krasta na glavi, lišajeva na bradi, mlecnih krastica, gnojnih osipa, prekomernog znojenja nogu i belog pranja. Od zelenih nedozrelih plodova, ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda priprema se sirup koji se s uspehom koristi za lecenje svih navedenih bolesti.

Komentari ?

Online ...
Trenutno online: 12 korisnika
(1 korisnik/a na sekciji Leksikon)
Članovi: 0
Gosti: 12

detaljnije...