KUVATI NIJE TEŠKO, KADA ZNATE ŠTA!

   Bookmark and Share       Pridružite nam seRegistracija - PrijavaPrijava
Početna strana Leksikon L Leksikon
Pretraga po početnim slovima
Sva slova | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | Ostala slova

L

Ukupno definicija: 10 .

Za štampu Preporuči Lipa bela i crna - Tilia cordata & platyphyllos

Lipa je listopadno drvo visoko do 25-30 m, sa velikom gustom krošnjom. Listovi su sa dugom drškom, srcasto okruglasti, zašiljeni, sitno testerasti. Cvetovi su žućkasto-beli, mirišljavi, sakupljeni po 4-16 u štitastoj cvasti. Veoma je bogata cvetom, krilati prirepak ima izraženu dršku i do pola dužine je srastao sa peteljkom cveta. Droga se sastoji od osušenih, žuto-zelenih cvasti s priperkom od bele lipe i crne lipe. Sve druge vrste lipe nemaju vrednosti i ne treba ih brati. Prva je sitnolista, rana, lipolist, a druga krupnolista. Na naličju lista u uglu nerava nalaze se kitice dlaka, koje su u lipolista crveno-žute, a u krupnoliste beličaste. Cvetaju u junu i julu. Lipolist cveta oko dve nedelje pre krupnoliste. Cvet je vrlo prijatnog mirisa. Raste po celoj Evropi po brdskim šumama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati čim počne cvetati, kad su dve trećine cvetova u cvasti rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Cvast treba brati zajedno s priperkom (Flos Tlliae cum bractes), jer se vrlo retko traži bez priperka. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. Sastav: U lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, heterozida, šećera, gume, voska, žute boje, manitola i tartarata. U svežem cvetu ima etarskog ulja, nosilac mirisa lipovog ulja je seskviterpenski alkohol farnezol. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviše ima u priperku, on daje oporost čaju od lipe. Lipov list takođe sadrži sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nuždu mogu upotrebiti u istu svrhu. I lipova kora ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrće. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne moći. U lipovem semenu masnog ulja sličnog maslinovom. Upotreba: Lipov cvet se upotrebljava najčešće u obliku čaja, infuza, za znojenje, protiv grčeva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hroničnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni čaj. Narodna imena za Tilia cordata: bijela lipa, zimska lipa, lipac, lipovce, lipolist, malolistna lipa, pozna lipa, sitnoliista lipa. Za Tilia platyphyllos: divlja lipa, jalova lipa, letnja lipa, lipovina, rana lipa, smrdljiva lipa, crna lipa, šumska lipa.

Komentari ?

Za štampu Preporuči LJUBICICA - viola odorata

Opis biljke: Ijubica je trajna proletna biljka s odebljalim i kratkim podankom iz kojega tjeraju nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamnoljubicasti rnirisni cvetovi, retko beli, stoje pojedinacno na prilicno dugackirn stapkama. Zreli semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca iz kojih ispada malo i tamno serne.. Stanište: raste na cistinama, izmedju grmlja, po senovitim me-stima uz rubove šurna. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo rasprostranjuje. Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu na prozracnom mestu. Lekovito delovanje: Ijubica koristi se u lecenju astme, tuber-kuloze, glavobolje, nadimanja, gihta (uloga), zapaljenja grla, svako-vrsnih osipa, ospica, šarlaha, plu?nog katara. Zbog umiruju?eg delovanja Ijubica se uspešno koristi u lecenju histerije, hipohondri-je, nervoznog lupanja srca povezanog s ose?ajem straha i teškim disanjern, kod nesanice, glavobolje. Drugi nazivi: fijolica, Ijubica mirisna, Ijubicica mirisna, melekuša, poljska Ijubica, viola, vijolica.

Komentari ?

Za štampu Preporuči LOVOR

Bogat, zimzeleni žbun ili drvo visine 12-15 m sa širokom i gustom krošnjom. Listovi su kožasti, izduženi, tamnozeleni na licu na naličju svetliji, sjajni i specifičnog mirisa. Cvetovi su beličastozeleni, pojedinačni, jednopolni (razlikuju se muški i ženski cvetovi) i obrazuju se u pazuhu listova u čuprecima. Plod je tamnomodra bobica jajastog oblika sa jednim smenom (iz ploda se dobija ulje). Listovi lovora se koriste kao omiljeni začin i mogu da se beru tokom cele godine. Sušeno lišće gubi od svog mirisa i ukusa i manje je aromatično, zato je neophodno da se čuva u hermetički zatvorenim kutijama. Njegovi sastojci, kao što su aromatična ulja i esencije, poboljšavaju varenje i sprečavaju nadimanje stomaka. Lovor se zato koristi kao začin teško svarljivim i masnim jelima poput pasulja ili podvarka. Poznato je i da podstiče apetit, a čaj od lista lovora pomaže kod bronhitisa i drugih bolesti disajnih organa. U narodnoj medicini primenjuje se mast koja se pravi od listova lovora i pomaže kod kožnih osipa, bolesti kostiju i zglobova. Lovor obično raste u primorskim oblastima, ali se s uspehom može gajiti i u kontinentalnim krajevima, u bašti ili na terasi. važno je samo da se zimi unese u kuću ili staklenik kako bi se zaštitio od hladnoće. U antičko doba lovor je smatran svetim drvetom koje je bilo simbol mudrosti, slave, pobede. U srednjem veku se mislilo da ova biljka štiti od uroka i veštica, a hrišćanska vera je od nje splela krunu koja je simbol mučeništva.

Komentari ?

Za štampu Preporuči LUK BELI - allium sativum

Opis biljke: beli luk ili cešnjak jednogodišnja je zeljasta biljka s okruglom stabljikorn visine do 1 metra. Pri dnu stabljika je ovena cevastim listom, a iznad toga nalazi se, uglavnom, 5 dugackih, zašiljenih, zelenih listova. Glavicasti cvat ovijen je dugackim, zašiIjenim, belim cvetnim omotacem. Cvat se sastoji od 25 do 30 jajastih lukovicastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male kolicine belkastih cvetova, koji su gotovo uvek jalovi.. , Stanište: uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na vecim površinama. Lekoviti deo biljke: za lek koristi se lukovica . Lekovito delovanje: kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost. Svojim lekovitim materijama deluje na povišeni optok krvi u sluznici, cime povecava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka deluje na nedovoljnu delatnost jetre i žuci. Lekovite materije belog luka u samom pocetku imaju izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da sprece, odnosno suzbiju razvoj bakterija koje omogucuju truljenje u crevima. Sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Cešnjak normalizira krvni pritisak, a to se odražava na poboljšani protok krvi, zatim odstranjuje otrovne materije iz želuca, creva i krvi što, pak, deluje na sredjen rad srca. Prirodan rad srca omogucuje da nestane premorenosti, razdražljivosti, glavobolje, neras-položenja i duševne potištenosti. cešnjak koristi se s uspehom u lecenju svih bolesti organa za disanje, posebino kod bronhitisa sa žilavom sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze. Stari Kineski lek Godine 1971. Uneskova ekpedicija pronasla je u jednom tibetanskom manastiru recept starokineskog homeopatskog leka. Preveden sa tablice od gline, ovaj recept je objavljen na brojnim jezicima i priblizen medicini 20.veka. Pretpostavlja se da je star od dve do tri hiljade godina pre nove ere. Oslobadja organizam masnih i krecnih naslaga, poboljsava razmenu materija u telu i elasticnost krvnih sudova, sprecava infarkt, sklerozu, stenokardiju, apopleksiju i stvaranje tumora. Prestaje sum u glavi i poboljsava se vid. Pri tacnom pridzavanju uputa za lecenje, podmladjuje organizam. Priprema:-Ocistiti (plasticnim nozem nikako metalnim)i isprati 350grama belog luka (cesnjaka), naseci ga sitno i istucati tuckom od drveta ili gline. Staviti ga u 300grama 96% alkohola, cvrsto zatvoriti posudu i cuvati 10 dana na prohladnom mestu. Zatim procediti kroz gustu tkaninu i ostatak dobro iscediti. Za 2-3 dana poceti sa lecenjem uzimajuci ovu miksturu sa 50grama mleka sobne temperature prema sledecoj semi-u kapima. Dani Dorucak Rucak Vecera 1dan 1 2 3 2dan 4 5 6 3dan 7 8 9 4dan 10 11 12 5dan 13 14 15 6dan 15 14 13 7dan 12 11 10 8dan 9 8 7 9dan 6 5 4 10dan 3 2 1 11dan 25 25 25 _____________________________________________ Nastaviti sa uzimanjem leka tri puta dnevo po 25 kapi dok se ne potrosi cela sadzina. Preporucuje se ponoviti kuru lecenja posle pet godina. Drugi nazivi: cesan, cesan luk, cešanj, luk cesan, luk cešnjak.

Komentari ?

Za štampu Preporuči LUK CRVENI - allium cepa

Opis biljke: crveni luk trajna je zelen što sadrži vredne lekovite materije te se sa pravom ubraja u lekovito bilje. Podzemna gomoIjasta stabljika sastoji se od socnih ljuskavih listova iz kojeg središta izlazi šuplji nadzemni deo stabljike plavo-zelene boje. Listovi su valjkasti. Zelenkasto-beli cvetovi nalaze se na vrhu stabljike u obliku kuglastog cvata..Crni luk je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije,poznatiji ali ne i priznatiji od belog luka. Analizom bioloske vrednosti moze se zakljuciti da on ni po cemu, cak ni u svojim lekovitim svojstvima, ne zaostaje iza belog luka. Mozda ga, u ponecemu, cak i nadmasuje. Za jelo se koristi preko cele godine:mladi luk u prolece, nedozrela glavica u toku leta i zrela lukovica preko zime. Pogresno je odbacivati nadzemni deo mladog luka, jer on nije nista manje vredan od glavice. Sto se hranljivosti tice, u crnom luku ima najvise ugljenih hidrata i zanemarljivo malo belancevina i masti. Osusene, zrele glavice, znatno su vrednije u kaloricnim smislu. no, osnovu bioloske vrednosti luka cine svakako minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, narocito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P) a ima i karotina (provitamin A), glikozida, etericnih ulja, biljnih hormona slicnih insulinu, bakterostatike i baktericidne fitoncide... , Stanište: uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na vecim površinama. Lekoviti deo biljke: za lek koristi se lukovica . Lekovito delovanje: crveni luk ubraja se medju najstarije ljekovite biljke. Deluje slicno kao beli luk. Nadražuje kožu, pobudjuje prokrvljenost sluznice i izlucivanje sluznih žlezda te najbrže obustavlja sve procese gnjiljenja i vrenja. Crveni luk jaca srce, cisti krv, povecava apetit, pospešuje izlucivanje mokra?e, jaca živce, pospešuje varenje, odstranjuje plinove, gliste, rastvara sluz i deluje protiv grceva. Sok od crvenog luka, zdrobljeni kao i peceni crveni luk ima višestruku upotrebu u lecenju izvana, na primer, kod uboja, lišajeva, cireva i sl. ZA JACE MOKRENJE Uzeti jednake delove luka (recimo 2 glavice),persuna i celera i ovu mesavinu kuvati lagano u 1 litri vode i 8 supenih kasika meda. Pije se toplo 4 puta dnevno po soljica. SIRUP OD CRNOG LUKA Pola kilograma crnog luka narenda se i kuva sa 1/2 kilograma secera (ili meda) u litri vode, lagano tri sata. Ostaviti u tamne flase i kao lek koristiti po kasiku nekoliko puta dnevno s mlakom vodom ili mlekom. Ovaj lek je dobar i kod plucnih bolesti i bolesti organa za varenje. PROTIV NESANICE Na masini za mlevenje mesa samleti 1-2 glavice crnog luka,dobiveni sok popiti s malo mlake vode ili mleka i kasikom meda, naravno pred spavanje. PROTIV KURJIH OCIJU Glavica crnog luka se prereze na pola i stavi u vinsko ili jabukovo sirce 3-4 sata. Pred spavanje ovim se lukom obavije kurje oko i ucvrsti zavojem. Ovo se ponavlja nekoliko noci dok kurje oko (zulj) sasvim ne omeksa i ne nestane. PROTIV RANA, CIREVA NA KOZI I UPALJENIH ZANOKTICA Crni luk se sitno nasecka ili narenda i pomesa sa biljnim uljem. Od ovoga se napravi oblog i obavije mesto na kome je rana, upaljena zanoktica ili cir. Oblog se menja 3-4 puta dnevno. ZAPALJENJE JETRE Propasirati 200 grama crnog luka i zatvoriti u flasu sa 7 decilitara belog vina, 100 grama meda i 2 supene kasike pelinog lista. Flasa se drzi najmanje 20 dana na toplom mestu i mucka vise puta u toku dana. Posle toga pije se po soljica triput dnevno pre jela. Drugi nazivi: crvenac, glavata Ijutika, kapula, mrki luk.

Komentari ?

« 1 (2)
Online ...
Trenutno online: 34 korisnika
(1 korisnik/a na sekciji Leksikon)
Članovi: 0
Gosti: 34

detaljnije...