... ili zlatna pomorandža. Bojom i duguljastim izgledom ploda a i ukusom koji je nešto izmedju limuna i pomorandže kumkvat opravdava taj naziv. Postojbina mu je Kina, ali danas se gaji i u Brazilu, Španiji, Argentini, Kaliforniji i južnoj Africi. Ceo plod je jestiv, a zbog lepote cvetova i lišća gaji se kao ukrasna biljka. Plod kumkvate je sočan i sladak, dok je kora nakisela, pa se secka na kockice i stavlja u koktele. Od ploda mogu da se prave zelei i džemovi, kompoti, sladoledi, voćne salate. Može se čuvati i do dve nedelje ali u plastičnoj kesi i u frižideru. Kumkvata sadrži vitamini A i C, kalcijum i gvožđe, savršen je za salate. Štiti od prehlade.

Opis biljke: kupina je grm s vodoravno položenim korenom. Korenje tera 1 do 3 metra dugacke grane što delimicno pužu po zemlji a delimicno se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugackih, povinutih i bodljikavih grana. Dlanasto sastavIjeno lišce s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 lisaka. Cvate u kitama sa cveticima bele ili bledoružicaste boje, koji su nalik ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica vencica i od mnoštva prašnika. Plod je sjajnocma tecna boba (koštunicasti i birani plod).. , Stanište: raste veoma cesto u velikim skupinama na šumskim cistinama i krcevinama, medju grmljem te uz rubove polja, na neplodnom zemljištu . Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, bobe kad su zelene ili zrele . Lekovito delovanje: listovi kupine deluju stežuci te su dobro i bezazleno sredstvo protiv proliva. Vrlo dobri uspesi postižu se i kod ecenja krvavog proliva. Preporuca se duže vrijeme uzimati caj od kupinovih listova kod krvarenja želuca, upale creva i kronicnog nadražaja slepog creva. caj od kupinovih listova cisti krv, pri cemu smanjuje ili leci kožne osipe, lišajeve i druge necistoce. Isto tako, koristan je i u lecenju anemije. Caj od osušenog i usitnjenog korena kupine koristi se u lecenju vodene bolesti. Plodovi kupine deluju umirujuce kod nervoznih Ijudi što pate od nesanice. Drugi nazivi: crna jagoda, brestova ostruga .

Poreklo: pripada istoj porodici kao djumbir i uzgaje se vec vise od 2ooo godina u Kini i na Srednjem istoku. Danas je rasirena u svim zemljama tropskog podrucja. prodaje se susena i mlevena. Kako se upotrebljava: Osnovni je sastojak karija. Odlicna je s jajima, u jelima s povrcem, ribom i skoljkama. Zasto je blagotvorna: Odlicna je za podsticanje varenja, ali korisna je i kod problema sa jetrom. Kome se preporucuje: onima koji pate od sporog varenja, onima koji imaju povecanu jetru i koji osecaju potrebu da se prociste.