Opis biljke: konoplja je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku i prstasto razdeljene listove. Stabljika doseže visinu od 2 metra. Konoplja je dvodomna biljka. Ženske jedinke su vece i nose brojne neugledne cvetove u skupinama poput klasova. Muške jedinke su manje i tvore cvatove u obliku metlice. Plodovi su sitni, jednosemeni orašcici. , Stanište: . Lekoviti deo biljke: za lek se koriste listovi i seme. Lekovito delovanje: koristi se u lecenju žutice i drugih bolesti jetre, teškog zatvora i kronicnog reumatizma.

Opis biljke: kopitnjak je otrovna biljka. Trajnica koje podanak puže neposredno ispod površine tla. Kopitnjak je niskog rasta -svega 5 do 10 cm visine. Iz svakog pupa uzdignute stabljike izrastu po dva uspravna lista s dugackom peteljkom. Kruti su i sjajni, tamnozelene boje. Cvetovi su neugledni, izvana zeleno-smedji, a iznutra crvenkasto-cme boje. Nalik su malom lešniku. Stanište:cesto se nalazi u velikom mnoštvu, posebino na krecnom tlu, u mešovitim listopadnim šumama, živicarna i ogradama . Lekoviti deo biljke: za lek se koriste listovi i seme. Lekovito delovanje: koristi se za lecenje astme, povratne groznice, kašlja, žutice i bubrega. Oprezno ga uzimati jer kod vece upotrebe može doci do trovanja. Drugi nazivi: gorski kopitac, gorski kopitnjak, konjsko kopito, kopito .

Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grancice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplodjuju se pomocu vetra. Plod je malen, jednose-meni orašcic.Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka. Koristi se list, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluca, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv zracenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata ra nim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti na vise nacina. , Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov . Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu. Lekovito delovanje: caj od cele biljke odvaja sluz iz pluca, cisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lecenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokracom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana s drugim biljkama leci cireve na želucu i crevima, cisti krv, pospešuje probavu, srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice. Caj za zeludac i jetru Ovaj caj priprema se od citave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kasike usitnjene biljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata. Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu solju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluca, cisti creva, jetru i zeludac. Caj za cir u zeludcu i crevima Napravi se mesavina od 10 supenih kasika lisca i korena koprive, jedne kasike pelina, dve kasike bokvice i jedne kasike tucanih smrekovih boba. Smesa se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle cega se, uz dodatak 3-4 kasike domaceg meda, kuva oko pola sata. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna supena kasike pre jela. Pored cira u zelucu i crevima ovo vino pomaze i kod gihta, bubreznih oboljenja i neuroza. Za prskanje voca Koprivom se mogu suzbijati i lisne vaši – rastvor može svako sam da napravi. U posudu od 10 litara napuni se sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom tako da koprive budu prekrivene 4-5 cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji jedan dan i noc. Tecnost se proocedi i njome nekoliko puta poprska napadnuto voce i povrce. Koristi se kod manjih napada vaši. Vaši uništava mravlja kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru. Drugi nazivi: koprva, kopriva obicna, pasja kupina, pitoma kopriva, žara .

Opis biljke: Korijandar je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka 50—80 cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata. Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drškama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda, dva merikarpa cvrsto spojena). Cveta pocetkom leta . ". Stanište: . Seje se u martu ili aprilu. Kosi se u leto pre izlaska sunca, dok ima rose. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krecnoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na suncanoj strani . .. . Lekoviti deo biljke: Citava biljka je lekovita. . Lekovito delovanje: . :Etarsko ulje deluje slicno moracevom, ali malo slabije; izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. Najviše korijandra troši industrija likera, peciva, slatkiša i piva, a mnogo se troši i kao zamena za biber. Linalol se upotrebljava za proizvodnju linalil-acetata. Ulje služi i kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Daje se narocito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova Dobra je kombinacija: kim sa korijanderom u jednakim delovima. Mešavina kao sredstvo za izazivanje apetita i isterivanje gasova pravi se od cetri ploda u podjednakim kolicinama: plod anasona, mirodije, kima i korijandra. Upotrebljava se kao caj posle jela: po jedna kašicica na solju kljucale vode. Drugi nazivi: živica, kišnec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica, cimavica .

U svom slavnom epu Odiseja, Homer je opisao kruške kao „dar bogova", a u doba francuskog kralja Luja XIV one su bile simbol luksuza Latinsko ime kruške je Pyrus communis, a zajedno sa jabukom i dunjom svrstava se u porodicu ruža. Poreklom je iz zapadne Azije, a njena istorija duga je tri hiljade godina. Postoje spekulacije o tome da je ona još starija i da su u njenom ukusu mogli da uživaju i ljudi kamenog doba. Sve do 18. veka nije imala meko i sočno meso po kome je danas poznata, ali se od tada velika pažnja poklanja ukrštanju i uzgajanju krušaka. Postoji nekoliko hiljada vrsta ovog voća, svaka je drugačijeg oblika, boje, veličine, ukusa. Zbog izuzetne slatkoće, sok od kruške se ponekad koristi u desertima umesto šećera, kao zaslađivač. Kruške sadrže i biljna vlakna, tanin i pektin. Upravo zbog biljnih vlakana krušku treba da izbegavaju osobe sa povećanom kiselinom u želucu, osobe sa svim crevnim poremećajima, osobe sa oboljenjem žučnih puteva, kao i oni koji pate od gastritisa. Oni treba da jedu oljuštene i ispasirane kruške. Zbog šećera, i dijabetičari treba da ih izbegavaju. U njima ima vitamina C, a od minerala kalijum i fosfor. Sirova i neoljuštena kruška dobra je protiv zatvora. -Najbolja rakija viljamovka Kruške su poznate po tome što se od njih pravi kvalitetna rakija, a manje se koriste u kompotima i pekmezima iako se i od njih mogu napraviti vrlo ukusni konzervisani voćni proizvodi. Iako ima mnogo novih vrsta krušaka, moglo bi se reći da nijedna nova sorta po kvalitetu nije prevazišla viljamovku, otkrivenu 1796. godine. To je stara engleska sorta koja se gaji na svim kontinentima. Koža joj je u nijansama od žute do svetlozelene, ali postoji i crvena. Mogu da se prerađuju, jedu sveže, kuvaju, a ukusan je i kvalitetan i njihov sok. Od ove sorte se pravi i rakija viljamovka. -Kruška jača srce Kruške su prirodan izvor energije, jer sadrže značajne količine monosaharida: fruktoze i glukoze, kao i levuloze - najslađeg prirodnog šećera, a istovremeno i vitamine B koji pomažu organizmu da se nosi sa stresom i hrane nervni sistem. Kruška je dobar izvor vitamina C i bakra, nutrijenata koji daju značajan doprinos antioksidativnoj zaštiti organizma od slobodnih radikala. Vitamin C je sam po sebi snažan antioksidant, a bakar je neophodna komponenta superoksid-dismutaze, jednog od najjačih telesnih antioksidativnih enzima. Slatka kruška jača srce, a njeno seme pomaže kod bolesti pluća i jača želudac. Ovo voće, takođe, jača ceo organizam, smanjuje lučenje žute žuči, utoljava žeđ, zaustavlja povraćanje, njeno seme ubija sitne i krupne gliste u crevima, ali je štetna za one koji pate od grčeva. -Prvo voće za bebe Iako ovo nije potkrepljeno naučnim dokazima, kruške se karakterišu kao hipoalergeno voće koje će mnogo manje prouzrokovati neželjene reakcije od ostalog voća. Zato se često preporučuju majkama kao prvo voće koje bi trebalo da uvedu u bebinu ishranu. Takođe, sok od kruške bolji je nego sok od jabuka. -Dobro je znati... Kruške brzo zru nakon što su ubrane, tako kada ih kupujete, birajte one nedozrele i neoštećene. Izbegavajte kruške sa smeđim mekanim kolutovima. Proces zrenja kruške mogu nastaviti u frižideru, ili ukoliko želite da ga ubrzate, u papirnim kesama na sobnoj temperaturi. S obzirom na to da lako apsorbuju miris, kruške treba držati dalje i od hrane koja ima jak miris. 166 g krušaka sadrži: - 97, 94 kalorije - 3, 98 g vlakana - 6, 64 mg vitamina C - 0, 19 mg bakra - 7, 47 mg vitamina K