KUVATI NIJE TEŠKO, KADA ZNATE ŠTA!

   Bookmark and Share       Pridružite nam seRegistracija - PrijavaPrijava
Početna strana Leksikon K Leksikon
Pretraga po početnim slovima
Sva slova | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | Ostala slova

K

Ukupno definicija: 28 .

Za štampu Preporuči KIVANO

Poreklom je iz Afrike gde je i dobio naziv Afrička rogata dinja. I danas se najviše gaji u južnoj i srednjoj Africi, a od pre 70 godina i u Australiji. Zbog neobičnog izgleda dinje sa šiljcima, tvrde kore i prijatnog ukusa, kivano je omiljeno voće koje se često koriti i kao dekoracija. Kivano se nikada ne čuva u frižideru jer bi se odmah pokvario. Najvise mu prija sobna temperatura na kojoj može da izdrži i nekoliko meseci. Plod se jede svež tako što se raseče po sredini. Zeleno meso je puno vitamina A i C. Ima ukus koji je kombinacija ukusa banane i limuna. Kada raste na nižim temperaturama plodovi nemaju koštice.

Komentari ?

Za štampu Preporuči Kivi

Kivi je voće podrijetlom iz Kine čiji su plodovi ovalni i najčešće veličine kokošjeg jaja. Ima smećkastu koru i jarkozelenu untrašnjost što ga čini jako čestom dekoracijom na svečnim stolovima. U prošlosti se nazivao različitim imenima, a sadašnje mu je pripalo zahvaljujući istoimenoj autohtonoj australskoj ptici. Kivi je bogat vitaminom C, a kalija sadrži tek nešto manje od banana. Također obiluje vitaminima A i E, a njegova energetska vrijednost iznosi 46 kcal na 100g. Smatra se da je dobar za smanjivanje rizika od zgrušavanja krvi. Njegovo je guljenje znatno lakše ako se koristi nožić za guljenje krumpira. Osim što ga se, naravno, može jesti samostalno, može ga se i u obliku voćnog pirea dodati jogurtu. Ako ste vični pripremanju sladoleda kod kuće, kivi je odličan izbor za aromatiziranje. Kao i svo ostalo voće ove skupine, naročito je ukusan u voćnim salatama, u kombinaciji sa sladoledom i s laganim kremama, a može ga se jako fino iskoristiti i kao nadjev u pitama od phkog tijesta i tzv. pekarske kreme.

Komentari ?

Za štampu Preporuči KLEKA - Juniperus communis

Opis biljke: Kleka je zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listicima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubicasti imaju smolast i aromatican miris i gorkosladak ukus. Citava biljka je lekovita, ali se najcesce koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubicaste boje, dvogodisnji, dok jednogodisnji, zeleni, nisu lekoviti, te ih ne treba koristiti. Beru se od kraja leta do pocetka zime, a suse na promajnom mestu. Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, usitne i suse na isti nacin kao i plodovi .. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeda i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguc je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju klekovace. \". . . . , Stanište: . Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih podrucja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krcevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobradenim zemljištima . .. . Lekoviti deo biljke: Citava biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporucuje da se pod drvo prostre odgovarajuca prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz cešce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu necistocu (iglice, grancice i sl.) i zelene plodove. Cuva se na suvom, cistom i promajnom mestu.. Lekovito delovanje: . :Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokrace, za denzifekciju mokracnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Kleka se mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inace, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebijavanih narodnih i domacih lekova, isto tako važan i omiljen kao što su hajducka trava, kantarion, pelen i kicica, lekovite biljke bez kojih se naše kuce ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slicnih bolesti. Klekovaca je nadaleko poznata veoma aromaticna rakija. Upotrebljavaju je i kao domaci lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). Od klekinja se izraduje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a još cešce etarsko ulje služi za kadenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lecenju infektivnih bolesti pluca. Regulise rad bubrega i pospesuje izmokravanje. Etersko ulje prodire duboko u kozu, te se koristi u lecenju reumatskih oboljenja, narocito na zglobovima. Regulise rad organa za varenje, koristi se u lecenju zapaljenskih procesa zeluca i creva. Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljsava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moze dovesti do ostecenja bubrega.. . . .. Protiv crevnih grceva Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajducke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašicice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice kljucale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezasladeno. Protiv glavobolje Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na celo. Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jacanje živaca a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre dorucka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti caj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom kljucale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno. Za jacanje apetita i bolje varenje hrane Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šecera, pa plodove pojesti, a tecnost popiti. To ciniti dok se apetit ne popravi. Protiv šecerne bolesti a) Koristiti sok od kleke (razreden) ili nesladen caj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoci i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda prokljuca), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 cašu (nezasladjeno). Drugi nazivi: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smrec, smrika, smrica, smrkva, šmrca, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva .

Komentari ?

Za štampu Preporuči KOKOTAC - Melilotus officinalis

Opis biljke: Kokotac je dvogodišnja ili redje jednogodišnja zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je vecinom uspravna ili se izdiže i vrlo razgranata. Ima listove slicne detelini, samo su po obodu zupcasti, troperi sa drškama, listici su izduženo elipticni, po obodu nazubljeni. Cvetovi su sitni, žuti, na drškama, po 30-70 sakupljenih u grozdastoj cvasti. Cveta od juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog kokotca (melilotus albus). I sam latinski naziv biljke u prevodu znaci \"medena detelina\". . . . , Stanište: Raste u divljini na peskovitom zemljištu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, železnickih pruga i drugih napuštenih mesta. Zahvaljujuci dugom i razgranatom korenu dobro podnosi sušu. Gaji se i u kulturi kao stocna hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka. Razmnožava se semenom. Seje se u prolece. Kokotac je aromaticna droga koja nema etarskog ulja, za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ili unutrašnji sekrecioni aparat s uljem . .. . Lekoviti deo biljke: Sabiraju se vrhovi grancica biljke u cvetu. Osušena biljlka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida i pritom se oslobada kumarin. Lekovito delovanje: . Nekad se droga mnogo više upotrebljavala. Još u starom veku služila je kao lek koji ublažuje bolove, tera vodu, steže i si. Upotrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Jedno vreme važila je kao lek za oci. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grceva dece itd. Služi za aromatizaciju loših vrsta duvana . Drugi nazivi: velika djetelina, vodnika, ždralika, žucka, žuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, pšenicica, svinduh.

Komentari ?

Za štampu Preporuči KOMORAC - MORAC - foeniculum vulgare

Opis biljke: komorac je dvogodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike visine do 2 metra. Listovi su plavkasto-zeleni, višestruko perasto razdeljeni a listici iglicasti i tanki kao konac. Plodovi su duguljasti, rebrasti i rnalo spljošteni. Plod ima dve semenke.Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Morac ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata Listovi su iglicasto koncasto deljeni kao u mirodije. Uopšte, morac lici na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veci. Cvasti su udružene u guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti.biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se medu prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromaticnog. Zato morac mestimicno kod nas na zivaju »slatka mirodija«. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti. , Stanište: domovina komoraca je južna Evropa te se i u nas uspešno uzgaja. Zahteva duboko izorano zemljište. Nalazi se i u divljem stanju jer ga rasprostranjuju ptice . Lekoviti deo biljke: za lek se sabire koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre. Lekovito delovanje: komorac se koristi u lecenju kašlja, bolova u prsima, grceva, vetrova, loše probave, prehlade, a osobito se preporucuje za lecenje gripe. Koristan je za lecenje bolesti bubrega, želuca i creva .za lecenje organa za varenje i disanje, za jacanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom rnorac, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi cajevi i slicni lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morac. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više moraca. Morac ima i važnu profilakticnu moc. Mastika ili rakija anasonlija (u Grckoj »uzo«) pravi se od slatkog moraca koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus. Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven miris. Za caj afenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml kljucale vode. Ostaviti da kljuca 5 min. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 10-15 min.Caj procediti i piti 2-3 solje caja dnevno posle jela. Drugi nazivi: divlja mirodjija, janež kopar, morac, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morac, koromac .

Komentari ?

« 1 2 3 (4) 5 6 »
Online ...
Trenutno online: 20 korisnika
(1 korisnik/a na sekciji Leksikon)
Članovi: 0
Gosti: 20

detaljnije...