KUVATI NIJE TEŠKO, KADA ZNATE ŠTA!

   Bookmark and Share       Pridružite nam seRegistracija - PrijavaPrijava
Početna strana Leksikon Č Leksikon
Pretraga po početnim slovima
Sva slova | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | Ostala slova

E

Ukupno definicija: 10 .

Za štampu Preporuči Čaj crni - Thea sinensis

Čaj: crni ili zeleni ? Ima više načina prerade, ali ćemo navesti samo najvažnije momente. Od načina prerade zavisi da li će se dobiti crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Prve dve vrste su važnije od druge dve. U nas se najviše troši crni čaj. Crni čaj. — Kinezi ostave obrano lišće oko 2 sata na suncu u velikim korpama da svene. Zatim ga rašire da se ohladi, rukama savijaju i gnječe nekih desetak minuta u hladu, posle čega ga razastru na asure oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lišće ne postane tamno i sivkasto. Odmah posle toga, dakle, posle fermentacije lišće se greje i oprezno prži. Prži se u sudovima od tuča iznad žara, skine s vatre i izruči u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija među dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za prženje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osuši nad žarom, brižljivo odabere i od strani sve što ne valja, i još toplo hermetički pakuje u gleđosane ili lakovane metalne kutije obložene metalnim (kalajnim) listovima. Poreklo čaja Čaj je verovatno poreklom iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Već nekoliko hiljada godina kako se čaj gaji u Kini, a mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka proširilo se gajenje čaja po mnogim tropskim predelima: u Indiji (1840), na Cejlonu (1875), Javi, Sumatri, Rusiji oko Batumija (1848), Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija počeo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, čak i u krajevima oko Sredozemnog mora. Čajevo drvo Čaj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste 3—5 m, rede do 10 metara visoko. Inače, u kulturi proizvođači ne dozvoljavaju da čaj naraste više od jednog metra, da bi se lišće moglo što lakše rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, stručnim potkresivanjem u određeno doba godine i uzrasta dobio što veći broj mladih letorasta i što više mladog lišća, jer ukoliko je lišće mlađe, utoliko se čaj više ceni. Čaj ima naizmenične, tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ružičaste, krupne, vrlo lepe cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. Plod je drvenasta, trouglasta i mrka čaura sa tri semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto-jajasti i najviše 12 om dugački, a oni od Thea assamica su više jajasti i do 25 cm dugi. OD ČEGA POTIČE LEKOVITOST ČAJA? Malo je kulturnih biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao čaj. Hemijski sastav čajevog lista je vrlo složen. Za poslednjih 150 godina u čaju je nađeno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski značaj. Glavni lekoviti sastojci čaja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, štavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. Čaj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom čaju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U čaju ima još i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste čaja imaju najviše tanina. Fermentacijom se javlja žuto, gusto, lepljivo, vrlo aromatično, smolasto etarsko ulje od kojeg potiče miris čaja. Ovo ulje ima mnogo metiisalicilata i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadrže više kofeina (i tanina) nego stariji, ali se vrednost čaja ne ceni samo po količini kofeina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda se lekovita vrednost čaja osniva prvenstveno na kofeinu. To je zbog toga što se najveći deo proizvedenog čaja potroši u svetu za uživanje, a vrlo malo za lek. ČAJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE Dejstvo čaja je utoliko jače ukoliko čaj ima više kofeina, jer je kofein glavni sastojak čaja koji draži ove centre. Čaj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je reć o jednom istom alkaloidu u kafi i čaju) draži koru velikog mozga, zbog čega osoba lakše shvata i brže povezuje misli, čovek postaje lucidniji. Time se objašnjava i povećanje moći učenja, pamćenja i razumevanja i, uopšte, intelektualni rad je lakši i uspešniji. Čaj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijatičarima, šoferima i drugim osobama čaj pomaže, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad mišića i refleksi su brži i potpuniji. Kod nas je običaj da se posle uzimanja većih količina alkoholnih pića pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak čaj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadražuje. Čaj svojim kofeinom poboljšava disanje, jer draži respiratorni centar, povećava ventilaciju pluća, pa se lakše diše i prijatnije oseća. Svojim kofeinom čaj nadražuje i centar za krvotok, usled čega je srčani rad pravilniji, jači i bolji. Srčani mišić se bolje ishranjuje i tako jača, usled čega se i rad srca poboljšava. Zbog ogromne količine tanina (najbolje sorte čaja imaju više od 30°/o) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja čaj deluje i kao tipična taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i kože, opekotina, za jačanje organizma itd. čaj je važan protivotrov. U velikoj dozi čaj je otrovan kao i kafa. Preteranim i dužim svako dnevnim uživanjem čaj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, teško varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. Ipak, čaj je manje opasan od kafe. ISTORIJA ČAJA Zbog čega se u nas kineski čaj naziva »ruski«? Misli se da su za čaj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre naše ere. Pretpostavlja se da je pre nekih 12 vekova upotreba čaja prenesena iz Kine u Japan. U Japanu je u XV veku gajenje čaja uzelo veće razmere. U Evropu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Holanđani, najbolji moreplovci i trgovci, najviše su ga uvozili i doprineli širenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se upotreba čaja kao leka u nekim zemljama Zapada i u Rusiji. Oko 1660. god. počeli su Holanđani uvoziti u Evropu veće količine čaja. Tada je čaj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638. god. ruskom caru malo čaja kao skupocenu retkost. Već krajem istog veka čaj se počeo širiti i u nekim evropskim zemljama služiti kao piće za uživanje. U Englesku je uvezen 1665. godine, primljen je sa oduševljenjem i već posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih čajara. Ipak, uživanje čaja raširilo se tek u XIX veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i Šećer, tako da je »čaj« bio privilegija samo po vlašćenih i imućnih staleža. Širenju upotrebe čaja za piće u nas najviše su doprineli Rusi posle I svetskog rata. Ali čaj još nije uspeo da u nas potisne prekomerno uživanje crne kafe. Čaj je dugo vremena karavanima dolazio u Evropu iz Kine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda se u nas i danas više čuje »ruski čaj« nego kineski. KAKO TREBA SPREMITI ČAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (čaja) zavisi i od vode. Najukusniji čaj se dobija s mekim vodama. Tvrde, krečne, a pogotovu gvožđevite vode daju čaj neprijatnog ukusa. Takve vode potrebno je prethodno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlja kvalitet infuza. Zato se pri izradi čaja voda naglo zagreje da bi što brže proključala i time što manje gasova izgubila. Čaj se ne srne kuvati. To nikako ne činiti. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti ključalom vodom, smesta poklopiti i posle 5—10 minuta piti.

Komentari ?

Za štampu Preporuči Čaj za svaku muku

Čaj za sv aku muku Ne kaže se bez razloga da su čajevi čuvari zdravlja. Leti hlade, zimi greju, bolesne oporavljaju, umorne okrepljuju, tužne umiruju. Postoji više od hiljadu vrsta čajeva i svaki drugaeije deluje na naš organizam. Nazivamo ih i lovcima na slobodne radikale jer sadrže eteriena ulja, polifenole i potrebnu kolieinu prokuvane (meke) vode, pa brzo i efikasno eiste organizam od toksina. U hladnim danima ovi topli napici posebno su delotvorni kod prehlada i kao sredstvo za jaeanje imuniteta. Nudimo vam pregled eajeva koje bi uvek trebalo da imate na kuhinjskoj polici, jer provereno blagotvorno deluju na organizam. Kamilica Lekoviti užitak Kamilica služi kao prva pomoc za ublažavanje brojnih tegoba. Umiruje organizam, ublažava upale i grceve u probavnom traktu, olakšava disanje i okrepljuje telo. caj od kamilice se često koristi za pripremu obloga i kao antiseptik za gljiviene i bakterijske infekcije. Šipak Izvor vitamina C Šipak je odličan izvor vitamina C i uglavnom se koristi za ublažavanje prehlade. Posebno je delotvoran ukoliko mu se dodaju kriška limuna i kašičica meda. Eaj od šipka greje, okrepljuje i budi nas jer je pun voanih kiselina, vitamina B2, vitamina K i mine­rala. Nana Protiv nesanice Eaj od nane deluje kao prijatan i blag lek za umirivanje i zato treba da ga pijete ukoliko vas muči nesanica. Osim toga, pomaže u ublažavanju menstrualnih i klimakterienih tegoba, a pošto sadrži eterieno ulje, flavonide i gorke sastojke koristan je i za otklanjanje problema s varenjem. Pospešuje zaceljivanje rana i efikasna je kod prehlade, promuklosti i kašlja. Žalfija Prirodni antibiotik Žalfija se smatra prirodnim antibiotikom, a topli čaj od ove biljke, zasla?en medom, pomaže kod prehlade, pročišćava krv i osloba?a organizam mnogih štetnih sastojaka. Preporueuje se za lečenje svih upala i kao lek za noano znojenje. U pubertetu i menopauzi efikasno reguliše nivo hormona, a inače se koristi i za dezinfekciju usne duplje i ždrela

Komentari ?

Za štampu Preporuči Čaj zeleni - Thea sinesis

Čaj: crni ili zeleni ? Ima više načina prerade, ali ćemo navesti samo najvažnije momente. Od načina prerade zavisi da li će se dobiti crni, zeleni, žuti ili crveni čaj. Prve dve vrste su važnije od druge dve. U nas se najviše troši crni čaj. Zeleni čaj izrađuje se u Kini na sličan način kao i crni, samo se ne pusti fermentaciji (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, već se odmah brzo isprži. Čaj za domaću upotrebu Kinezi vestački raznovrsno namirišu prema ukusu svojih potrošača. Raširi se tanak sloj raznog mirisnog cveća (jasmin, gardenija i si.) i ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto raširi se sloj prženog čaja. To se ponavlja nekoliko dana dok čaj ne primi miris dotičnog cveća.Prži se u sudovima od tuča iznad žara, skine s vatre i izruči u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija među dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za prženje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osuši nad žarom, brižljivo odabere i od strani sve što ne valja, i još toplo hermetički pakuje u gleđosane ili lakovane metalne kutije obložene metalnim (kalajnim) listovima. Poreklo čaja Čaj je verovatno poreklom iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Već nekoliko hiljada godina kako se čaj gaji u Kini, a mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka proširilo se gajenje čaja po mnogim tropskim predelima: u Indiji (1840), na Cejlonu (1875), Javi, Sumatri, Rusiji oko Batumija (1848), Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija počeo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, čak i u krajevima oko Sredozemnog mora. Čajevo drvo Čaj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste 3-5 m, rede do 10 metara visoko. Inače, u kulturi proizvođači ne dozvoljavaju da čaj naraste više od jednog metra, da bi se lišće moglo što lakše rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, stručnim potkresivanjem u određeno doba godine i uzrasta dobio što veći broj mladih letorasta i što više mladog lišća, jer ukoliko je lišće mlađe, utoliko se čaj više ceni. Čaj ima naizmenične, tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ružičaste, krupne, vrlo lepe cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. Plod je drvenasta, trouglasta i mrka čaura sa tri semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto-jajasti i najviše 12 om dugački, a oni od Thea assamica su više jajasti i do 25 cm dugi. OD ČEGA POTIČE LEKOVITOST ČAJA? Malo je kulturnih biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao čaj. Hemijski sastav čajevog lista je vrlo složen. Za poslednjih 150 godina u čaju je nađeno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski značaj. Glavni lekoviti sastojci čaja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, štavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. Čaj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom čaju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U čaju ima još i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste čaja imaju najviše tanina. Fermentacijom se javlja žuto, gusto, lepljivo, vrlo aromatično, smolasto etarsko ulje od kojeg potiče miris čaja. Ovo ulje ima mnogo metiisalicilata i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadrže više kofeina (i tanina) nego stariji, ali se vrednost čaja ne ceni samo po količini kofeina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda se lekovita vrednost čaja osniva prvenstveno na kofeinu. To je zbog toga što se najveći deo proizvedenog čaja potroši u svetu za uživanje, a vrlo malo za lek. ČAJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE Dejstvo čaja je utoliko jače ukoliko čaj ima više kofeina, jer je kofein glavni sastojak čaja koji draži ove centre. Čaj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je reć o jednom istom alkaloidu u kafi i čaju) draži koru velikog mozga, zbog čega osoba lakše shvata i brže povezuje misli, čovek postaje lucidniji. Time se objašnjava i povećanje moći učenja, pamćenja i razumevanja i, uopšte, intelektualni rad je lakši i uspešniji. Čaj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijatičarima, šoferima i drugim osobama čaj pomaže, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad mišića i refleksi su brži i potpuniji. Kod nas je običaj da se posle uzimanja većih količina alkoholnih pića pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak čaj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadražuje. Čaj svojim kofeinom poboljšava disanje, jer draži respiratorni centar, povećava ventilaciju pluća, pa se lakše diše i prijatnije oseća. Svojim kofeinom čaj nadražuje i centar za krvotok, usled čega je srčani rad pravilniji, jači i bolji. Srčani mišić se bolje ishranjuje i tako jača, usled čega se i rad srca poboljšava. Zbog ogromne količine tanina (najbolje sorte čaja imaju više od 30°/o) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja čaj deluje i kao tipična taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i kože, opekotina, za jačanje organizma itd. čaj je važan protivotrov. U velikoj dozi čaj je otrovan kao i kafa. Preteranim i dužim svako dnevnim uživanjem čaj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, teško varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. Ipak, čaj je manje opasan od kafe. ISTORIJA ČAJA Zbog čega se u nas kineski čaj naziva »ruski«? Misli se da su za čaj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre naše ere. Pretpostavlja se da je pre nekih 12 vekova upotreba čaja prenesena iz Kine u Japan. U Japanu je u XV veku gajenje čaja uzelo veće razmere. U Evropu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Holanđani, najbolji moreplovci i trgovci, najviše su ga uvozili i doprineli širenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se upotreba čaja kao leka u nekim zemljama Zapada i u Rusiji. Oko 1660. god. počeli su Holanđani uvoziti u Evropu veće količine čaja. Tada je čaj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638. god. ruskom caru malo čaja kao skupocenu retkost. Već krajem istog veka čaj se počeo širiti i u nekim evropskim zemljama služiti kao piće za uživanje. U Englesku je uvezen 1665. godine, primljen je sa oduševljenjem i već posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih čajara. Ipak, uživanje čaja raširilo se tek u XIX veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i Šećer, tako da je »čaj« bio privilegija samo po vlašćenih i imućnih staleža. Širenju upotrebe čaja za piće u nas najviše su doprineli Rusi posle I svetskog rata. Ali čaj još nije uspeo da u nas potisne prekomerno uživanje crne kafe. Čaj je dugo vremena karavanima dolazio u Evropu iz Kine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda se u nas i danas više čuje »ruski čaj« nego kineski. KAKO TREBA SPREMITI ČAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (čaja) zavisi i od vode. Najukusniji čaj se dobija s mekim vodama. Tvrde, krečne, a pogotovu gvožđevite vode daju čaj neprijatnog ukusa. Takve vode potrebno je prethodno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlja kvalitet infuza. Zato se pri izradi čaja voda naglo zagreje da bi što brže proključala i time što manje gasova izgubila. Čaj se ne srne kuvati. To nikako ne činiti. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti ključalom vodom, smesta poklopiti i posle 5—10 minuta piti.

Komentari ?

Za štampu Preporuči ECHINACEA - echinacea angustifolia D.C.

Opis biljke: Ehinaceu su koristili još indijanci kao lek protiv rana prouzrokovanih kožnim prištevima, aknama i ozeblinama, no njena najveca upotreba bila je protiv ugriza zmija. Aktivna svojstva biljke otkrivena su krajem XIX veka. zahvaljujuci jednom nemackom doktoru koji je proveo mnogo godina zajedno s indijancima. Od tada biljka je u centru pažnje mnogih studija buduci da jaca obrambena svojstva organizma. Zbog te karakteristike nalazimo je u mnogim farmaceutskim i kozmetickim proizvodima (tretmani protiv bora, iritirane i suve kože)..biljka iz porodice Asteraceae, ima šuplju stabljiku koja dostigne od 50-100 cm visine. Listovi su uski, duguljasti i prekriveni sitnim dlacicama. Cvet je ljubicaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne širi se spontano , Stanište: Gaji se kod nas i u drugim zemljama, .. . Lekoviti deo biljke: koren. Lekovito delovanje: . Pripremanje i korištenje: 1.caj: 30-50 g seckanog korena u litru kipuce vode. Uzimamo 3-5 caša dnevno 2.farmaceutski proizvodi: nalazimo je u obliku ekstrakta , tinkture, kapsula… Sledimo uputstva 3.masti, kreme i sl. Delovanje: Echinacea sadrži mnogo aktivnih materija koja se mogu grupisati u: -etericna ulja (20 komponenata) jedan od njih in vitro pakazuje onkološka svojstva (uništava tumoralne celije). Smatra se da etericna ulja poticu jacanje imunološkog sustava -glukozid sastavljen od dva šecera koji deluju kao antibiotik protiv raznih bakterija -poliacetileni koji uništavaju bakterije i gljivice -inulin, vitamin C Indikacije: Imunostimulans: jaca obrambeni sistem organizma tako da povecava proizvodnju antitela i leukocita u krvi (recept 1) Deluje protivupalno i zaceljujuce: putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i favorizuje proizvodnju tkiva koja lece i zatvaraju rane. Leci kožne rane: akne, cireve, upaljene opekotine, ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata Stimulise jetru i bubrege u procesima detoksikacije Deluje antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo uništavanja celija tumora. Koristi se kao inegrator s ostalim lekovima kod raka i AIDS-a Infekcijske bolesti: deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekt je duži. Aktivna svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda. Zato se savetuje njezino korištenje kao preventiva Koristi se protiv decjih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa Leci upalu prostate i mehura (besike). ..

Komentari ?

Za štampu Preporuči Čokoladne dekoracije

Čokoladne lokne ili piljevina Čokoladu grubo usitnite, otopite je u šerpi na pari, na tihoj vatri (1), na ploču ili poslužavnik sipaje čokoladu, malo razmažite (2), ostavite da se skoro potpuno stegne (ne stavljajte na hladno mesto). Držite špahtlu pod što manjim uglom naspram ploče, višestrukim, laganim, ravnomernim grebanjem nastaju lepe, krupne čokoladne lokne (3, 4). Čokolada ne sme previše da se stegne, jer će lokne inače da se izlome i mrve. Za piljevinu sa parčeta ohlađene čokolade ručnim sekačem sastružite piljevinu. Lokne i piljevinu po mogućstvu ne dirajte rukama, već ih premestite pomoću špahtle ili lopatice za tortu. Isecanje čokoladnih motiva Čokoladu grubo usitnite, otopite je u šerpi na pari, na tihoj vatri. Sipajte čokoladu na parče papira za pečenje i razvucite u tanku, glatku površinu. Ostavite da se skoro potpuno stegne. Pomoću modlica vadite motive, premestite ih nožem na drugo parče papira za pečenje i ostavite da se ohladi. Ukoliko se čokolada previše stegla, motive vadite zagrejanim modlicama. Po mogućstvu ih ne dirajte rukama, već ih premestite pomoću špahtle ili noža za tortu. Čokoladirano voće Grubo usitnite čokoladu, otopite u maloj šerpi na pari, na tihoj vatri. Pripremljeno voće, npr. grožđe, jagode (važno je da voće bude suvo, bez kapljica vode) potopite u rastopljenu čokoladu i ostavite da se stegne na papiru za pečenje ili pergamentu. Čokoladna glazura Za premazivanje torti i kolača sa čokoladnom glazurom, čokoladu grubo usitnite i otopite je zajedno sa jestivim uljem na pari, na tihoj vatri. Na 100 g čokolade dodajte otprilike 1 kašičicu jestivog ulja. Aprikotirani kolači se lakše premazuju čokoladnom glazurom. Čokoladne ivice i oblici Grubo usitnite čokoladu i otopite u šerpi na pari, na tihoj vatri . Isecite alu-foliju na odgovarajuće trake, prema odgovarajućem obimu i visini torte ili tortice . Pritom planirajte na svakom parčetu 1 cm više sa svake strane. Čokoladu sipajte na odmereno parče alu-folije, razmažite u tanku, glatku površinu, pritom ostavite slobodan rub od 1 cm sa svih strana. Ostavite da se stegne samo onoliko, koliko Vam omogućava da trake još možete da savijete u željeni oblik. Uhvatite foliju po slobodnim ivicama i savijte ili obložite oko torte . Razvučena čokoladna glazura Premažite tortu sa 200 g rastopljene čokolade za kuvanje (sa 2 kašičice jestivog ulja). 25 g otopljene bele čokolade sipajte u papirnati fišek ili kesicu za zamrzivač i nanesite preko još vlažne glazure u obliku spirale (polazeći od sredine torte). Provucite kroz još vlažnu glazuru drvenim štapićem u ravnomernim razmacima osam puta, polazeći od sredine ka ivicama torte i / ili obrnuto. Čokoladne korpice 150 g čokolade za kuvanje grubo usitnite i otopite na pari, na srednjoj vatri. Rasecite 2 kesice za zamrzivač (3 l) po spojevima, pa na svaku od 4 folije namažite krug od rastopljene čokolade (Ø 20 cm). Premazane folije stavite sa čokoladnom stranom na gore preko 4 naopako okrenute dezertne činijice ili šolje. Ostavite čokoladne korpice da se stegnu u frižideru ili zamrzivaču. Kasnije odstranite folije.

Komentari ?

(1) 2 »
Online ...
Trenutno online: 17 korisnika
(1 korisnik/a na sekciji Leksikon)
Članovi: 0
Gosti: 17

detaljnije...