KUVATI NIJE TEŠKO, KADA ZNATE ŠTA!

   Bookmark and Share       Pridružite nam seRegistracija - PrijavaPrijava
Početna strana Leksikon C Leksikon
Pretraga po početnim slovima
Sva slova | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | Ostala slova

C

Ukupno definicija: 11 .

Za štampu Preporuči Celer - Apium graveolens

Divlji celer raste po zaslanjenim barama i blatima pored mora, ali se koristi samo gajeni celer kao omiljen aromatičan začin, a sorte s krupnim korenjem i kao cenjeno povrće i salata. Celer je dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do l m. Listovi su sjajni, tamno zeleni, debeli, sočni i petodelni. Cvetovi su belo-zelenkasti i udruženi u štitaste cvasti. Cveta leti. Cela biljka je svojstvenog mirisa i začinskog toplog ukusa. Lekovit je rizom s korenjem, lisnate grane s cvetovima i zreo plod. Rizom se vadi oktobra prve godine. Sastav: U rizomu ima svega oko 0,10°/o etarskog ulja, u lišću nešto više, a u plodovima 2,5—3%. Glavni sastojak ulja je limonen. U plodovima ima oko 16% masnog ulja. Upotreba: Celer je, pre svega, aromatičan začin koji deluje slično ostalim začinskim štitaricama. Najčešće se daje kao diuretik, za izazivanje apetita i za bolje varenje hrane. Narodna imena: ak, ač, đereviz, zelena kretuš, opih, pitomi celer, selen, celer, čereviz, šelin.

Komentari ?

Za štampu Preporuči CELER - apium graveolens

Opis biljke: celer je dvogodišnja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranjena, a doseže visinu od 40 do 80 cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listici klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospesuje polnu moc. Danas se zna da pospesuje uspesno razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, secera, apina, asparagina, tirozina, kolina, alosorbusena, pentosana i masti. Slatkasti odebljali koren celera najcesce se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zacin za supe i corbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatican miris, takodje sluze kao zacin. Biljka zadrzava specifican miris i nakon susenja. Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi., Stanište: celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podrucju i na vlažnim podrucjima gotovo cijele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Drži se da je divlji celer otrovan te ga zato ne upotrebljavamo u lecenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer drži se da je veoma znacajna lekovita biljka. Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren vrtnog celera Lekovito delovanje: Za lecenje astme, katara pluca, promuklosti, bolesti zivaca, mokracnih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljsanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jacanje zelucaceler se koristi u lecenju vodene bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, kronicnog katara pluca, grceva u prsnom košu, što su povezane s osecajem straha, nadutosti, slabosti želuca, pomanjkanja apetita i bolesti koje su uvetovane nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi. Caj od celera za protiv reume U litri vode kuva se 40 grama celerovog lisca nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja. Celerom protiv bubreznih bolesti Protiv bubreznih tegoba treba piti sok od svezih listova celera, sam, sa medom ili kao alkoholaturu - 30 kapi dnevno. Drugi nazivi: ak, cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.

Komentari ?

Za štampu Preporuči CESTOSLAVICA - Veronica officinalis

Opis biljke: Cestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10—35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeci (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (rede beli sa ružicastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Rizom puzi u zemlji i iz njega koso, delimicno poleglo izbija stablo.Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili cestoslavicu, nazvali su je „lekom sveta\". Njene lekovite mošci su se tako brzo proslavile, da su ušle i u poslovicu. Kad bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali neku znacajnu licnost, rekao bi za nju da ima „toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika\". Njen cvet, koji se koristi kao lek, ima latice koje opadaju i na najmanji dodir. Nemci su duhovito nazvali ovaj cvet „muška vernost\" (Mannentreu). Cestoslavica je izvanredno sredstvo za cišcenje krvi, a samim tim leci i kožne bolesti. Pomešana sa svežim koprivinim vršcima, u stanju je da izleci cak i hronicni egzem. Delotvorna je kod starackog svraba, tu joj skoro nema premca. . . Stanište: Raste po vlažnim mestima i šumama do 1.000 m nadmorske visine. Ukusa je gorkog i pomalo oporog. .. . Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se biljka u cvetu (Veronicae herba). Sadrži tanina, nepoznat alkaloid, nekoliko heterozida , saponozid, gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, etarskog ulja i šecera. Lekovito delovanje: . Cestolavica je narodni lek za lecenje raznih bolesti. 1. Za lakše iskašljavanje sluzi (katar): po 30 g razgona, podbela i moraca i 10 g korena ljubicice se pomeša. Tri supene kašike smeše popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, zasladi medom i pije toplo svaka 2 sata po l kašika. 2. Za umirivanje napada kašlja (protiv nadraženja, zacenjivanja): po 20 g razgona, cveta sleza i podbela, name i miloduha se pomeša, pa se po stupi kao pod 1. 3. Protiv zatvora: po 30 g lišca belog jasena i suvih šljiva i po 20 g razgona i sladica se pomeša. Dve supene kašike smeše kuva se 15 minuta u 400 g vode, ostavi 2 sata d pola popije izjutra, a pola uvece. Potpomaže i olakšava varenje i rad creva, a sprecava i proliv. Za umne radnike prava je blagodat ako pred spavanje popiju šolju caja od ovog cveta. On jaca memoriju i pomaže protiv vrtoglavice, deluje umirujuce. Otklanja i pojave „blokade memorije\". Kad se pomeša sa celerovim korenom, deluje protiv nervne slabosti i odlicno je sredstvo protiv depresije. Njeno polje delovanja se prostire i na reumatske bolesti, gde je vrlo efikasna, leci i pesak u bešici, kao i žuticu. Svež sok takode leci egzeme, a tinktura deluje protiv kostobolje. Zbog svih navedenih osobina, svako bi trebalo da napravi cajnu kuru jednom godišnje. Ona deluje kao preventiva protiv zakrcenja krvnih sudova i daje telu elasticnost. Caj: 1 kašcicu trave preliti sa 1/4 l kljucale vode i pustiti da odstoji krace vreme. Svež sok: oprati sveže cvetove i još mokre odmah iscediti. Cuva se u boci u hladnjaku. Pije se protiv egzema jedna kašicica 2-3 puta dnevno. Tinktura: dve pune kašike veronike u cvetu, usitnjene, staviti u 1 litar rakije i držati na suncu 2 nedelje.

Komentari ?

Za štampu Preporuči CICAK - arctium lappa

Opis biljke: cicak je dvogodišnja biljka koja ima dugacak i sivosmedji i vretenasti koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranjena stabljika visine od 1 do 1 1/2 metar. Listovi su sve manji iduci prema vrhu stabljike. Cvate u glavicama s grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cveticima, što imaju kukice pomocu kojih lako prianjaju za odecu. Stanište: raste uz putove, na livadama i neobradjenom zemljištu. Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje korenje sakuplja se u prolece i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre Lekovito delovanje: koren cicka deluje protiv otrovno, pospešuje izlucivanje mokrace i znoja te cisti krv. Isto tako koristi se u lecenju venericnih bolesti, svih vrsti cireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. caj od mladog lišca koristi se u lecenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, cireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme cicka koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jace deluje. Seme cicka koristi se za pravljenje cickova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme cicka nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Takodje, koren i list koriste se i kod upale i cireva želuca, koriste se kod pospešivanja znojenja, kod varenja, pomažu u ublažavanju reume, kožnog ekcema, lišaja, osipa, gnojnih rana i skorbuta. Suv koren stucan u prah i pomešan sa jestivim ( maslina ) uljem, leci gnojne rane kada se njime namažu. Protiv reume koristi se caj od cickovih semenki. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kasika sitno narezanog korenja i lišca kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10-15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kasike dvaput dnevno, ujutro i uvece. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uvece. Prah od suvog korena pomešan sa zecjim lojem izvlaci strana tela iz rane. U slucaju poremecaja licnog živca ( Nervus facialis ), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišce sa donjim delom stabljike cicka i privije na zdravu stranu. Kod gnojnih procesa usne šupljine grglja se a cirevi se i rane ispiraju , a osip po koži oblaže odvarom –od cickovog lišca, koje ima osobinu da hladi. Na 1 litru vode uzme se 1 dag. sušenog lišca i pije ujutro i uvece po 1 šoljica. U vinu skuvano lišce cicka leci od mokracnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan cickov koren ( ili prah ) od suvog korena, pomešano sa medom. Kada se koza glave dobro opere cajem od cickova korena, a svaki drugi dan namace cickovim uljem, stimulise rast kose, ako je koren zdrav. Za caj se na jednu litru vode uzima 1 velika kasika isecenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga caja i sirceta ( jabucni ) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. RECEPT ZA CICKOVO ULJE. Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri cetvrt litre ulja ( najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo ), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno muckanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo cepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice. MAST OD CICKOVOG KORENA : Dobro se ocistiti i opere cickov koren. Narezemo ga na male komadice i iz njih istisnuti što više soka Pripremiti kvalitetnu i cistu, nesoljenu svinjsku mast. Kolicina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postici gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku ( nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i cuvati u frizideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opecenu kožu, a koristi se i kod cireva, rana i lišajeva. Drugi nazivi: cicak zeleni, gorki lepuh, konjski cicak, lepušina, podlanica, repuh, veliki cicak, veliki lepuh.

Komentari ?

Za štampu Preporuči CIKORIJA - Cichorium intybus

Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radic je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti i vretenasti koren izvana žuckasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, suženi u dršku, duboko režnjevito testerasto useceni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlecnog soka.Listovi su grubo nazubljeni i podsecaju na maslacak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinacno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinacno na stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde \". Stanište: Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se teško kida i cupa. Vadi se u jesen, ocisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naci na pustim zemljištima, uz rubove putova, na livadama posebno na sušnim zemljištiina. Uzgaja se i kao kultuma biljka. .. . Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren (Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Redje se koristi nadzemna biljka brana u cvetu . Lekovito delovanje: . : Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje. Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radic cisti i jaca želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuc, cisti jetru, bubrege i slezenu, leci žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naucnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojacavanje apetita, za jacanje želuca, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i žuci i dr. \"Frankova cigura\", dodatak kafi i \"sirotinjska ili ratna kafa\" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili vocni šecer), razumljivo je zašto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavocika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od šecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu . Drugi nazivi: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo cika, želtenica, žucanica, jandrešica, kažiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrožnik, radic, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora, san toga, šurlin.

Komentari ?

(1) 2 3 »
Online ...
Trenutno online: 14 korisnika
(1 korisnik/a na sekciji Leksikon)
Članovi: 0
Gosti: 14

detaljnije...