KUVATI NIJE TEŠKO, KADA ZNATE ŠTA!

   Bookmark and Share       Pridružite nam seRegistracija - PrijavaPrijava
Početna strana Leksikon C Leksikon
Pretraga po početnim slovima
Sva slova | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | Ostala slova

C

Ukupno definicija: 11 .

Za štampu Preporuči CIMET - Cinnamomum Zeylanicum

Opis biljke: Nalazište : uspeva u tropskoj Aziji ( Cejlon, Shri Lanka) te u Indiji i Indoneziji. Kod nas samo kora ili u obliku praška. Spominje se 2800 godina p.n.e. U prošlosti je cimet bio skup kao zlato..Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke. Kao zacinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potice iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapicima i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenta etericnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus im je peckavo ljut i sladak dok je hemijski sastav kao kod cejlonskog cimeta. Cimet se dva do tri puta godišnje sece sa svakog stabla, zatim se preko noci umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spoljna kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci a zatim na suncu. Pri tome on dobija svoju žuckasto-smedu boju. Cejlonski cimet je znatno deblje kore i samo se jedanput uvija u štapic. U prodavnice stiže uglavnom u komadicima od 3-10 cm , Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi kao zacini. Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirisave svetiljke. Iz listova koji se stavljaju u jela kao zacin ( slicno i lovoru), istiskuje se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se kapi ulja prevuku šecerom dobiva se tzv. \"cimetov konfekt\" ili \"sanalet\", koji se koristi za jacanje želuca. Vanjska kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrasnji, svetloružicasto-smedji deo. Ako je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora. Zbog tanina se primenjuje i kao lek protiv proliva. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa. Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jaca srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u želucu, kod grcevitog povracanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porodjaja, stimulise mokrenje i deluje protiv gihta. VINO OD CIMETA : 30 grama usitnjene cimetove kore, ½ litre slatkog crnog vina; namakati 6 dana. Pije se po mala cašica 3X dnevno pre jela. Još je efikasnije cimetovo vino pripremljeno na sledeci nacin : 100 grama crnog vina, 8 grama cimetove tinkture, 6 grama tinkture maticnjaka i 30 grama šecernog sirupa. Svakih 1-2 sata uzima se po 1 velika kasika. TINKTURA : 100 g usitnjene kore cimeta namociti u ½ litre 80% alkohola, u trajanju od 15 dana, procediti i uzima se dnevno po 20-30 kapi 3X dnevno pre jela. KUVANO VINO s cimetom : u 1 litru belog vina staviti koru od cimeta, 10 klincica i 100 grama šecera, zagrejati do vrenja, poslužiti vruce Drugi nazivi: kaulin, cimit

Komentari ?

Za štampu Preporuči Cokolada

Potice od davnina i u civilizaciji Maja prozvana je hranom bogova. Asocira na romansu,uzivanje, lepotu. Dobija se od kakao praha ploda biljke Theombra cacao. U vreme Asteka bila je dostupna svim elitnim slojevima. Smatrana je afrodizijakom, ali i sredstvom za jacanje snage. Biljka Theombra cacao je zimzeleno drvo koje raste na Jamajci i u Granadi. Listovi imaju jajoliki oblik, a cvetovi su zuti. U trcoj godini ova biljka pocinje da daje prve plodove. Postoje 4 osnovne vrste cokolade. Gorka cokolada mora da sadrzi najmanje 34% kakao mase. danas se proizvodi cokolada i sa 60,70, pa cak i 80 % kakao mase. Cokolada za kuvanje mora da sadrzi 34 % putra kakaoa. Mlecna cokolada nije toliko kavalitetna, iako je popularna. Bela cokolada u sustini i nije cokolada, vec puter od kakaoa, kojem je dodata vestacka aroma i mleko.

Komentari ?

Za štampu Preporuči Crni slez - Malva sylvestris

Crni slez je dvogodišnja ili višegodišnje zeljasta biljka, visoka 25-150 cm. Stabljika je uspravna ili se izdiže, razgranata, ovalna, pri osnovi odrvenela, dlakava. Listovi su na dugačkim drškama, dlakavi, vrlo različite veličine, kružni ili bubrežastog oblika, prstasto deljeni u 3-7 režnjeva, koji su po obodu grubo nazubljeni. Cvetovi su obično ružičasto-ljubičasti, a sušenjem pomodre. Ispod čašice nalaze se tri rašljasta, čekinjava, šiljasta, uzduž prugasta listića spoljašnje čašice. Čašica je na petoro razdeljena, rašljasta, obrasla većim račvastim i manjim zvezdastim dlakama. Pet krupnih listića, klinasti, obratno jajasti, na obodu urezani, na dnu suženi u kratak klin, gde su beličasto dlakavi i srasli s prašnicima. Crni slez je najobičnija biljka, rasprostranjena od Sibira do Kapa, po naseljima, utrinama i poljanama. Po ulicama naših ravničarskih sela ne vidi se skoro nikakva druga trava do crni slez, slezovača ili guščija trava. U Belgiji, Nemačkoj i drugde gaji se jedna odlika velikog sleza. Malva silvestris var. glabra zbog lepih, krupnih, kao vino crvenih cvetova, koji sušenjem poplave. Cveće crnog sleza se bere kad je potpuno rascvetano, po suvom vremenu i brzo suši u sušnici. Osušen cvet crnog sleza mora se čuvati od svetlosti i vlage, inače će iz bledeti i poplesniviti. Cveta od juna do septembra. razmnožava se semenom i vegetativno. Sastav: Cvet crnog sleza sadrži sluzi i antocijana m a l v i n a, zbog čega je infuz (čaj) sluzast i malo plavkasto-zelenkast. List sadrži sluzi i malo tanina. Upotreba: Osnovno lekovito svojstvo crnog sleza je kao i belog da razmekšava, rastvara sluz i da pomaže njegovo izlučivanje. Čaj od cvetova crnog sleza leči kašalj, zapaljenje bronhija, pluća i ždrela. Uspešan je u lečenju glasnih žica i pogodan za ispiranje usta i ždrela. Čaj od listova se znatno manje upotrebljava. Topli čaj od listova crnog sleza koristi se kao klistir kod zapaljenja creva. Koristi se još za ispiranje usta, kod bolesti očiju, zubnih otoka i bolova u prsima. List i cvet crnog sleza ne srne se kuvati, već samo potopiti u vodu. Narodna imena: Velika slezovača, veliki sljez, veliki šljez, gušćernjak, divlja škura, divlji papel, divlji slez, divlji slezenovc, klobicovje, planinski sliz, slijez, sljež, srčni klobuk, ćureća trava, ćurčija trava itd.

Komentari ?

Za štampu Preporuči CRVOTOCINA - lycopodium clavatum

Opis biljke: crvotocina je trajna zimzelena biljka. Nalikuje mahovini i iina 1 do 2 rnetra dugacku puzecu stabljiku što je racvasto razgranjena i pokrivena gustim i sitnim, na vrhu zašiljenim listicima. Na strani koja je okrenuta prema zemlji razvijaju se brojni nežni i sitni korencici. Crvotocina ne cvate jer je papratnjaca. Iz poleglih ogranaka izbijaju i razvijaju se guste nakupine koje na vrhu nose po dva plodna klasa, kao vilice. Truske cine sitni svetložuti prah što prianja uz predmete, pliva po površini vode pri cemu se ne moci. Taj prah je bez ukusa i mirisa, a u vatri lako i izgara.Leti donosi grozdove na sporama, koje narod zove mekinje ili vešticje brašno. Dovoljno je da se samo dodirne cvet i vec je izleteo oblak cvetnog praha, koji je homeopatsko sredstvo za izranjavljenu kožu. . , Stanište: crvotocina raste po celoj Evropi u crnogoricnim šumama i na neplodnim tlima. Lekoviti deo biljke: lecenje se upotrebljava seme crvotocine, odnosno spore, što se naziva još i brašno crvotocine. Koristi se, takodje, i cela biljka. Inace, ova trava sadrži radijum, a u mnogim zemljama spada u strogo zašticene biljke, te se sme nabavljati iskljucivo u apotekama. Pomaže obolelima od reume, od kostobolje, cak i kada se vec pokažu promene na zglobovima Lekovito delovanje: brašno« (truske ili spore) crvotocine upotrebljava se posipanjem obolelih delova kože, posebno u bolesnika koji su prinudjeni dugo vremena ležati u postelji. »Brašno« crvotocine koristi se kod bolesti mokracne cevi i mehura. Buduci da »brašno« crvotocine pospešuje izlucivanje mokracne kiseline, koristi se u lecenju uloga (gihta) i reumaticnih bolesti. Citava biljka primenjuje se u lecenju bolesti mokracnih i spolnih organa, kod bubrežnog peska i grcevitih bubrežnih napada, te u lecenju skrufuloze i rahitisa. Preporucuje se kod hemoroida (šuljeva) i hronicnih proliva. Ipak, mora se vrlo obazrivo dozirati, jer može da izazove grceve. Nezamenljiva je kod svih oboljenja prostate, protiv peska u bubregu i bolova u njima. Zapaženo je njeno dejstvo kod upale jetre, pa cak i kod malignih promena na ovom organu. Vrlo brzo vraca snagu bolesniku. Leci i bešiku, narocito kada je mokrenje jako otežano. Kesicu trave treba položiti na mesto gde je grc, na bubrege ili oko bešike, i grc nestaje. Rane od ležanja (dekubitis) treba posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju, cak i kod najtežih bolesnika. U nekim apotekama se može naci pod nazivom likopodiumspora. Nacin primene: Caj: ravnu kašicicu trave preliti s 1/4 l vrele vode (ne kuvati) i ostaviti da kratko odstoji. Dnevno je dovoljna jedna šolja, i to ujutru na tašte a pije se gutljaj po gutljaj. Najbolje vreme je pola sata pre dorucka. Kod ciroze jetre i malignih bolesti ovog organa treba uzeti dve šolje caja na dan. Jastucic od crvotocine: 100 gr (ili vise) sušene trave staviti u vrecicu i položiti na mesto grceva. Dejstvo ovog jastucica je godinu dana. Sedeca kupka: uobicajeno Drugi nazivi: lisicjak, lisicji rep, precica, plavun, zmijina mahovina.

Komentari ?

Za štampu Preporuči CUVARKUCA - sempervivum tectorum

Opis biljke: cuvarkuca je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 cm. U lažnom šticu poredani su cvetici zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubicaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, socni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuca..Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ. Isto znacenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grcki aeixwn. Cuvarkuca cuva kucu od groma, veštica i bolesti. Kao lek koristi se svež list i iz njega iscedjen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi. Narodna poslovica kaže da je cuvarkuca bolja na kuci nego dva psa pred kucom. Cuvarkuca sadrži: jabucnu i mravlju kiselinu, soli, vosak, sluz, šecer, gumu i mineralne sastojke. , Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva. Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, Ieti, za vreme cvatnje hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabucna kiselina. Upotrebljava se sok iscedjen iz celelog svezeg lista. Lekovito delovanje: sveže iscedjeni sok iz listova cuvarkuce koristi se u lecenju nervne rastrojenosti, padavice, nemimih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni listovi ili cisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv cireva, rana, opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lecenje »kurjih ociju« i uklanjanje suncevih pega. Sveži sok koristi se u lecenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrucenim žutim sekretom (jer ga sok cuvarkuce rastvara).. Cireva zeludca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od vveze biljke krotiv zapaljenja zuba i upala grla. Drugi nazivi: cmilic, divlje smilje, gromovna trava, pazikuca, uhovnik, uvara.

Komentari ?

« 1 (2) 3 »
Online ...
Trenutno online: 34 korisnika
(2 korisnik/a na sekciji Leksikon)
Članovi: 0
Gosti: 34

detaljnije...