Opis biljke: Uzgaja se kao ukrasna biljka u cvetnjacima, a raste i u svetlim bukovim šumama i gajevima.
Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15 cm visoka, skoro okruglih listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandzastožuti cvetovi, išarani prugama, svojstvenog mirisa. Sadrzi sumporni heterozid glikotropaeolozid – zbog kojeg deluje antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šecer i vitamin C.
Pošto cvate u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lišce i cvet sabiru se za vreme cvatnje, a plod u kasnu jesen, kada sazri.i.,

Zbog sadržaja vitamina služi kao proljecna salata - mlado lišce treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok –uzima se bar jedanput na dan, ili se iz sveže biljke iscedi 10 – 15 g soka za istu svrhu. Posto se biljka može uzgajati u saksiji, ili na balkonu ili u stanu – po zimi – osigurava nam cele godine lekovitu vitaminsku salatu

Sumporno ulje u dragoljubu lekovito je u slucaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi., koristi kod astme, pojacava izlucivanje mokrace, olakšava poteškoce bolesne žuci, jaca polnu moc. Uzima se tri puta dnevno po 1 kafena kasicica alkoholature / tinkture / , razredjena sa malo vode. Porast kose pospešuje tinktura koja se priprema tako da se isecka sitno 100 g svežeg lišca dragoljuba, koprive ( Urtica dioica ), šimšir ( Buxus sempervirens ), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom dnevno promuckati. Procedi se , pritiskanjem.
Tom se tinkturom trlja koža glave pomocu mekane cetkice. nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje.
Ista tinktura služi i za spoljnju upotrebu kod nekih kožnih bolesti.
Dragoljub uništava i životinjske parazite. Ekstrakt se pokazao kao izvrsno sredstvo protiv lisne vaši i drugih parazita.
Iz lista dragoljuba dobija se sumporno etericno ulje industrijskog naziva "Tromalit", koje ima veliku antibakterijsku moc: koristi se u lecenju disajnih i mokracnih organa.


Drugi nazivi: dragoljub divlji, kapucinka.

Referenca: www.herbateka.eu