Opis biljke: Kokotac je dvogodišnja ili redje jednogodišnja zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je vecinom uspravna ili se izdiže i vrlo razgranata. Ima listove slicne detelini, samo su po obodu zupcasti, troperi sa drškama, listici su izduženo elipticni, po obodu nazubljeni. Cvetovi su sitni, žuti, na drškama, po 30-70 sakupljenih u grozdastoj cvasti. Cveta od juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog kokotca (melilotus albus). I sam latinski naziv biljke u prevodu znaci "medena detelina". . . . ,


Stanište: Raste u divljini na peskovitom zemljištu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, železnickih pruga i drugih napuštenih mesta. Zahvaljujuci dugom i razgranatom korenu dobro podnosi sušu. Gaji se i u kulturi kao stocna hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka. Razmnožava se semenom. Seje se u prolece. Kokotac je aromaticna droga koja nema etarskog ulja, za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ili unutrašnji sekrecioni aparat s uljem . .. .

Lekoviti deo biljke: Sabiraju se vrhovi grancica biljke u cvetu. Osušena biljlka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida i pritom se oslobada kumarin.
Lekovito delovanje: . Nekad se droga mnogo više upotrebljavala. Još u starom veku služila je kao lek koji ublažuje bolove, tera vodu, steže i si. Upotrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Jedno vreme važila je kao lek za oci. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grceva dece itd. Služi za aromatizaciju loših vrsta duvana .


Drugi nazivi: velika djetelina, vodnika, ždralika, žucka, žuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, pšenicica, svinduh.

Referenca: www.herbateka.eu